Srbija i Šešeljeve kašike 1

Sa siromašnim i neobrazovanim ljudima se najlakše manipuliše, jer takav čovek nije u stanju da prepozna ni svoj sopstveni interes a kamoli interes ljudi koji se bore za vlast. Uzmimo na primer našeg čoveka kome je Sloba – Sloboda rekao da njegovu naciju pa samim tim i njega, ugrožavaju dojučerašnja braća, da njega i njegov ratnički narod hoće da unište dotadašnje, a i današnje komšije, kojih navodno ne bi ni bilo da nije bilo Srba. Onda se u tom i takvom srbendi bude svi derneci lažne nacionalističke prošlosti i on, što bi rekao Krleža, kreće sa ruljom u kojoj sve smrdi ali mu je toplo oko srpskog srca.

Slobodan Milošević, taj rigidni komunistički aparatčik iz Lopata kraj Lijeve rijeke u Crnoj Gori, bio je prvi i najveći ratni huškač na prostoru bivše Jugoslavije, prvi i najveći propagator mržnje u Srbiji, sve uz lažnu poruku: „Hoću Srbiju sa 10.000 dolara po glavi stanovnika pa neka se sistem zove komunistički, kapitalistički ili kako god hoće.“ Bio je na čelu države i nije smeo otvoreno da preti, pa mu je „Služba“ stvorila omiljenog opozicionara Vojislava Šešelja da sa vernim sledbenicima, među kojima je bio i današnji predsednik, umesto službene Srbije, širi nasilje i mržnju prema svemu drugom i drugačijem. Pretio je Šešelj da će svoje zemljake Hrvate, on kao lažni četnički vojvoda i veliki Srbin, klati nikako drugačije nego zarđalom kašikom.

Malo je bilo normalnih ljudi u Srbiji koji u ozbiljnom razgovoru nisu ovako reagovali: „Ma ćuti, pusti budalu.“ Slobodan Milošević je međutim u sadejstvu sa tim i takvim budalama, zapalio ratni požar u Jugoslaviji i uveo zemlju u međunarodnu izolaciju. Zbog Kosova je izazvao bombardovanje Srbije i Crne Gore, da bi konačno potpisao kapitulaciju u Kumanovu i zajedno sa svojim omiljenim opozicionarom završio u Haškom zatvoru.

Najteža posledica politike lažne odbrane srpstva, nije bilo „olujno“ preseljavanje Srba iz Hrvatske niti gubitak Kosova, već potpuna promena demografske slike Srbije. Milionima onih koji su na Zapad odlazili u vreme komunizma, uglavnom iz ruralnih krajeva, sada su se bežanjem od rata pridružile stotine hiljada mladih i obrazovanih ljudi, takoreći svet mladosti srpske.

Pokazalo se tako da je Doktor Hulja, pravosnažno osuđeni ratni zločinac, bio budala za nas, ali ne i za sebe i za svoje sledbenike, u vidu hiljade glasnogovornika mržnje i diskriminacije svega što se ne uklapa u njihov kriminogeni i nacionalistički identitet. Oni su ubili Đinđića i srpsku demokratiju u začetku. Među ubicama je, gle čudne simbolike, bio i jedan sa nadimkom Budala.

U nemom mimohodu sahranili smo Zorana, a demokratska većina je nastavila da ćuti gledajući kako političke „budale“ polako ali sigurno uzimaju svu vlast, pretvarajući državu u raj za kriminalce i lopove.

„Budale“ na vlasti pod parolom, ako vam ovde nije dobro, idite tamo gde će vam biti bolje, vode politiku prinudnog iseljavanja iz Srbije. O tome svedoči podatak da je zemlju u prošloj godini napustilo 52.049 ljudi. To znači da Srbiju mesečno napušta 4.337 ljudi, što je 145 dnevno ili 6 ljudi na svaki sat.

Najbolji učenik „Kralja budala“, uzurpator naših života i nelegitimni predsednik države i ne krije nameru da takvom migracionom politikom kako kaže pomogne opstanku Srbije, tako što će Srbi u sopstvenoj državi biti nacionalna manjina. Citiram: „Želim da vam kažem da ćemo, što se migracionog salda tiče, negde 2028 – 2030. godine napraviti tzv. nulti migracioni saldo, da ćemo imati jednak broj emigranata, dakle lica koja napuštaju našu zemlju i jednak broj imigranata, lica koja dolaze da žive u našoj zemlji. Posle 2030. imaćemo veći broj imigranata nego emigranata, što jedna od stvari koja može da pomogne opstanku Srbije“. I tako dok predsednik ove zemlje dakle otvoreno najavljuje nestanak Srbije, i dalje se među Srbima može čuti ono „Ma pusti budalu“.

Ogromna većina, ako ne i svi ljudi koji podržavaju Vučića, nisu svesni niti mogu u ovoj izjavi da prepoznaju šta je čiji interes. Posle 2030. godine ako se njegove namere ostvare, Srbija više neće biti država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, kako piše u Ustavu. Biće partijska država SNS u kojoj niko ko nije pristalica te partije, neće imati nikakva prava. Tragedija ove zemlje krije se i u nameri onih koji su protiv Vučića i njegove ludačke zamisli o budućnosti Srbije. Svi bi oni da smene nelegitimnog predsednika, ali ne i da promene sistem koji stvara Miloševiće, Šešelje, Vučiće, Dačiće, Nikoliće… Niko od njih i ne pominje ustavotvornu skupštinu kao jedini civilizovani način promene sistema.

I posle svega rečenog, logično je pitanje ima li spasa Srbiji i Srbima? Spas se izgleda krije jedino u čudesima koje je pre više od dva veka narodni pesnički genije u pesmi „Početak bune na dahije“ opisao ovako:

„Bože mili čuda velikoga, kad se šćaše (htede) po zemlji Srbiji,

Po Srbiji zemlji da prevrne a da drugi postane sudija.

Tu knezovi nisu radi kavzi, niti su radi Turci izjelice,

Al je rada sirotinja raja koja globe davati ne može ni trpeti turskog zuluma…

Usta raja ko iz zemlje trava.“

Naredno proleće bi dakle moglo biti loše ili za Srbiju ili za Šešeljeve „Budale“, bolje reći dahije na vlasti.

Autor je urednik Sportske galaksije