Sve je isto samo Miloševića nema

Bila je to pobuna protiv režima koji je imao apsolutnu vlast, protiv satanizacije opozicije i uređivačke politike državne televizije, koja je tada prvi put nazvana „TV Bastiljom“.

Te demonstracije u organizaciji Srpskog pokreta obnove pod sloganom „Miting protiv petokrake“ bile su početak uličnih protesta opozicije u Srbiji na koje je vlast odgovorila silom, suzavcem, vodenim topovima i izvođenjem tenkova i borbenih vozila na ulice. Tokom demonstracija povređeno je više od 200 ljudi, a poginuli su i policajac Nedeljko Kosović i srednjoškolac Branivoje Milinović (17).

Toga dana uhapšen je i lider SPO Vuk Drašković, a Milošević je smenjen tek deset godina kasnije.

Vlast je tada u rukama imala sve: institucije, finansije, vojsku, policiju, medije, kompletnu infrastrukturu dotadašnjih političkih organizacija koje su bile ukorenjene u svakoj opštini i mesnoj zajednici.

A demonstracijama su prethodili i prvi višestranački izbori kada su socijalisti od 250 poslanika dobili čak 194 poslanička mesta.

I pored apsolutne vlasti mediji su satanizovali opoziciju. Milošević se nije svakodnevno pojavljivao u njima kao danas Aleksandar Vučić, ali su mediji pod njegovim uticajem to nadoknađivali.

Danas, 31 godinu kasnije, sve je isto – samo Miloševića nema.

Vladajuća većina i danas ima apsolutnu vlast, a opozicija i dalje zahteva slobodu medija i govora i prestanak satanizacije opozicionih lidera.

Jedina razlika je što je vođa devetomartovskih demonstracija danas blizak vladajućoj većini.

Posle niza političkih obrta, politički saveznik Vuka Draškovića, lidera SPO-a, danas je Srpska napredna stranka, na čijoj listi njegova stranka učestvuje u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa.

Nekada moćni SPO danas je na nivou statističke greške, gotovo da i ne postoji. Građanski savez, jedan od učesnika protesta, prestao je da postoji, Demokratska stranka oslabljena je brojnim podelama, a Milan Paroški i dalje politički luta.

Sadašnja nedemokratska vlast, oličena u pojedincima koji su participirali i u Miloševićevoj vlasti, nastavlja tamo gde je nekad stala.

Aleksandar Vučić, koji je bio jedan od funkcionera stranke Vojislava Šešelja, ima apsolutnu vlast i bori se za drugi predsednički mandat.

A što se tiče medija, oni su i dalje podeljeni na opozicione i prorežimske, sa tom razlikom što je nekada stotine novinara dobijalo otkaze zbog nepristajanja na nametnut način pisanja, dok danas nema tog otpora.