Sveća na Svetog Darvina

I ne bih se petljao u taj njihov poduhvat da nisam u reagovanju g.Šreka u Danasu postao deo kampanje Ateista za kojeg člana više. Naime, polemišući s mojom tezom da „organizovani ateizam uvek završi kao religija“ g.Šrek je ustvrdio da se „ateisti često smatraju i sektom“ što u naslovu reagovanja postaje „Ateisti nisu sekta“ – što je opet privlačno za našu javnost koja o sektama stiče predstave na osnovu policijskih analiza koje tabloidi godinama dočekuju kao najbolje priče. Ali, za nekoga ko zna suštinu sekte, kao legitimne istorijske pojave, ovo povezivanje sekte i ateista danas – krajnje je neprimereno. „Zajednička karakteristika gotovo svih sekti je pre svega negativan stav prema bogatstvu i luksuzu.“(V. Pavićević)

Nisam čitao program Ateista Srbije, ali pošto su oni koji su čitali iz toga izdvojili kao najrevolucionarniji zahtev za neradni dan za Sv. Dravina (Čarlsa), potpuno je jasno da naša „ateistička sekta“ nema nikave veze s borcima za socijalnu pravdu iz XVI veka koji su pevali: /Kad je Adam orao i Eva prela, /Gde bi tada, Bože, naša vlastela./ Pravu sektu nosi jaka vera i njeni zahtevi nikad nisu banalni i prizemni. I rizik pokretanja kardinalnih pitanja je obično vrlo velik. A ja sam upravo to i rekao koleginici Milikić za rubriku „Pitanje-odgovor“: „Problem je što praznovanje svetovne religioznosti uvek nosi ekstremnu banalnost.“

Čudi me odgovor predsednika UO da su „ateisti ljudi koji ne veruju ni u jednog boga i ne mogu postati nova religija, jer su od religije slobodni ljudi“. To se zove vulgarni ateizam. U sociologiji religije je odavno poznat pojam „svetovne religioznosti“. To što neko negira Boga, ne znači da je nereligiozan. Istorija je pokazala da uvek ima u šta da se veruje, g. Šrek. Pošto ste, vidim, alergični na Marksa i komunizam, onda vam ne vredi spominjati ni Lenjina i Tita, ali – kao čovek građanskog društva, rekao bih, svakako nećete odbaciti Francusku revoluciju kao primer. Oni su, za razliku od onih koji su pevali o Adamu i Evi, bili baš ateisti. I kao izraz „jednog gotovo nagonskog otpora spram crkve i svega onog što je ona u to vreme značila i donosila: mrak, nepoverenje u čoveka, eksploataciju“ i ponašali su se kao vernici „novog vremena“: pokazali su „verski“ fanatizam u obračunu s protivnicima, posle i sa „sektašima“ iz svojih redova, kreirali su nove kalendare, nove rituale, nove praznike…

Nedavno sam u časopisu New Scientist pročitao – da se mi rađamo kao vernici. „Religiozne ideje su prisutne u svim društvima: kao jezik i muzika, a izgleda da su one deo ljudskosti.“ I: „Suština religijskog verovanja jeste misterija, ali poslednjih godina naučnici su počeli da sugerišu izlaz. Jedna od vodećih ideja je da je religija evolutivno prilagođavanje ljudi da lakše prežive i prenesu gene narednim generacijama.“ Tako to što vi obogotvorujete dobrog Čarlsa Dravina može i imati smisla. Ja sam samo pokušao da podsetim da će to od njega napraviti sveca, a njegova nauka se podigla upravo na talasu sukoba s crkvenim. Ironija sudbine.

„Da li neko veruje u boga ili ne, sekundarno je pitanje u poređenju s tim da li odbacuje idole“, utvrdio je Erih From. „Vernici i nevernici mogu se razlikovati po mnogo čemu – jedno ih spaja ako ostanu verni svojoj zajedničkoj tradiciji, a to je njihova borba protiv idolopoklonstva i njihovo duboko ubeđenje da neka stvar ili institucija nikad ne smeju da zauzmu mesto boga, koje ostaje rezervisano za ne-stvar.“ Otprilike to sam hteo da kažem svojim rečima: „Jadni Dravin. On je svakako čovek koji takvo obogotvorenje nije zaslužio.“

I mislim da kucate na otvorena vrata, što se tiče slobodnog dana za Sv. Dravina (Čarlsa). Kad poslodavci daju dan za Sv. Nikolu, za Sv. Telaleja, dobićete ga i vi za svog sveca. A to što mu nećete paliti sveću, lična je stvar. Poslodavcu je nevažno i što ga nema u crkvenom kalendaru.