Tiranija nepouzdane i neprosvećene gomile: Autorski tekst Marka Pavićevića

Nedostatak građanskog duha kreira okruženje beznađa u kome građani nemaju motivaciju i želju da urade nešto dobro za svoje društvo. Paradoks začaranog kruga je taj da građani sa jedne strane žele boljitak ali sa druge ne znaju kako da izađu iz lične apatije i letargičnosti.

Građanski duh predstavlja individualne ili kolektivne akcije koje imaju za cilj da prepoznaju i reše probleme koji su od javnog značaja. Građansko angažovanje predstavlja širok spektar aktivnosti, kao što su: čišćenje ulica, rad u narodnoj kuhinji, pomaganje starim licima, slanje dopisa predstavnicima vlasti i slično.

Predstavlja napor da se na individualnom nivou ili u saradnji sa drugim individuama, organizacijama i institucijama predstavničke demokratije reše društveni problemi.

Manjak građanskog duha je rezultat nedostatka društvene civilizovanosti i prosvećenosti koje dovode do toga da građani nisu svesni koliko njihov manjak građanskog aktivizma ima loš ishod po društvo.

Rezultat društvene necivilizovanosti i neprosvećenosti je ishod lošeg političkog sistema koji kod građana kreira mentalnu sliku realnosti da sistem svojim netransparentnim i neefikasnim institucijama sprečava da se nešto, pokrene, uradi i promeni, samim tim, stvara celokupnu društvenu letargičnost.

Posledica svega navedenog je društveno stanje svesti u kome se politika (svaki građanski aktivizam je deo političkog aktivizma) smatra nečim prljavim, nemoralnim i od čega se beži. Ishod je društvo koje je umorno, nemoralno i kompletno izgubljeno.

Građanin se ne rađa već on postaje ukoliko država ima institucije i sistem koji stimuliše građansku svest. Problem je taj da Srbija (njene političke strukture) već decenijama politički neguju manjak građanske svesti koja je, u kombinaciji sa političkim cinizmom i primitivnošću, stvorila okruženje u kome se građanima “gadi” politika, a gađenje je jedan veoma moćan osećaj koji uništava građanski duh.

Barak Obama je lepo opisao povezanost države i civilnog društva (građanskog društva) na sledeći način: “Građansko društvo je savest naše države i katalizator promena. Jake države se ne plaše građana koji su društveno odgovorni i aktivni već ih prihvataju, podržavaju i osnažuju”.

S obzirom da to nije slučaj u našoj državi i na višedecenijsku nerazvijenu svest građanskog duha kao rezultat vrlo nakaradnih demokratskih institucija, jedino što nam preostaje je da se ta građanska svest probudi prema principu “odozdo prema gore” u kome će se građani udruživati kroz udruženja, pokrete, nevladine organizacije, pa i političke stranke i zahtevati promenu političkog sistema i načina funkcionisanja njenih institucija jer su trenutno postavljene na način da uopšte ne rade u interesu građana kao i promenu moralnog sistema vrednosti koji je sada na skandaloznom nivou.

Demokratija bez građanstva predstavlja tiraniju neobuzdane i neprosvećene gomile u kome nema prostora za građanskim aktivizmom, a građani se osećaju kao da gledaju jednu nenormalnu pozorišnu predstavu dvorskih lutaka.

U ovakvom pozorištu sve strane postaju nemoralne, moralno propale i licemerne. Tiranija neobuzdane i neprosvećene gomile je najgora verzija demokratije koja je u Srbiji evolucijski ishod višedecenijskog nefunkcionalnog političkog sistema koji dodatno urušava ideju demokratije u očima građana i u koju se sve manje veruje.

Dragi građani, imajući vidu navedeno, jedino svojim delovanjem i aktiviranjem možete preokrenuti trend političkog nemorala, licemerja i korupcije tako što ćete: bojkotovati udruženja koja se pozivaju na građanski aktivizam, a onda ne zovu svoje članove i simpatizere u akcije već biti deo onih koji su iskreni u svom aktivizmu i nije im važno da samo budu na društvenim mrežama, bojkotovati političke partije čiji je jedini cilj da dobiju poslanička mesta i da budu u medijima, a priključiti se onima koji žele dobro Srbiji na duge staze u poređenju sa kratkoročnim ličnim interesom pojedinaca, bojkotovati političare koji kažu da je vreme da najzad imamo uređen sistem, a da pritom ne pružaju sugestije kako urediti taj sistem jer ti neće ni znati kako da urede sistem kada dođu na vlast, a podržavati one koji imaju neku viziju drugačijeg i boljeg sistema.

Bojkotovati one koji nisu sredili sistem dok su bili na vlasti pa su odjednom postali borci za uređenje sistema dok su u opoziciji, a podržavati one koje nisu licemerni na taj način, bojkotovati one koji su danas za Zapad, a sutra za Istok i obratno već one koji dosledno slede svoje vrednosti.

Bojkotovati one koji igraju na kartu populističkog patriotizma (to obično kod nas obično preraste u veliko srpstvo), a svi vidimo da je lični interes, ustvari, jedini cilj, a podržavati one koje nisu iskoristili politički sistem za lično bogaćenje, bojkotovati političare koji se ne vode višim ciljem nego im je samo bitno da imaju svoje stranke, bojkotovati političke stranke koje ne rade na izgradnji stranačke infrastrukture i u kojima nekoliko ljudi odlučuje o svemu, a biti deo onih stranka kojima je važno da postoji infrastruktura i dugoročni opstanak stranke i ideje, u suprotnom, dok se okrenete svi ćete biti žrtve one mantre “u buđavoj sobi, ljudi postanu buđavi”, a da niste ni svesni jer su nemoral, licemerje i cinizam jako zarazni.

Autor je doktor međunarodnih odnosa

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.