Priznajem, pošto sam pročitao dvodnevni tekst (pamflet, paskvilu?), potpisan od strane društva za negovanje tradicija antifašističke borbe, ili nekako slično, dugo sam razmišljao vredi li reagovati? Ponavljati ono što već svi znaju? Vraćati se u prošlost, koja bi trebalo da interesuje samo istoričare, jer od nje naša sadašnjost i još važnije budućnost niukoliko ne zavisi?
Nabrojani su tu primeri četničkih (dozvolite da upotrebim taj kolokvijalni izraz za borce JVuO) zločina, pomenuti su Dražini pregovori sa Nemcima. Istina, bilo je i toga!
U građanskom ratu nema nevinih, samo pobednika i pobeđenih. Šta je samo zaboravljeno: bilo je i partizanskih (opet kolokvijalni izraz) zločina, nažalost i većih i brojnijih i strašnijih. Nedolično je o tome govoriti, trebalo bi najzad zaboraviti. Imao sam prilike da vidim malu knjižicu, štampanu 1942. godine od strane Nedićeve vlade, a naslovljenu, čini mi se: Zločini komunista u Srbiji 1941. god, prepunu užasnih fotografija, sa iscrpnim podacima žrtava. Ljudski um to teško može da zamisli! No, bilo, prošlo, ne ponovilo se!
Pregovori? Da, bilo ih je malo Dražinih, više njegovih komandanata, bez njegovog odobrenja, a ponekad sa njegovim odobrenjem. Naravno. Što reče jednom Vuk Drašković: „Sa neprijateljima se pregovara, ne sa prijateljima!“
Jedino čega u tim pregovorima nije bilo jeste ponuda da se bori na strani Osovine, a protiv saveznika. Toga je bilo samo u Titovim pregovorima sa Nemcima, 1943. godine kada su Velebit i Đilas izjavili da će se u slučaju iskrcavanja saveznika na Jadranskoj obali odupreti oružjem.
No zaboravimo sve i ostavimo to, kao što rekoh istoričarima. Zapitajmo se šta piscima ovog pamfleta smeta? Negira li neko njihove zasluge u antifašističkoj borbi? Oduzima li im neko privilegije moralne i materijalne, koje uživaju više od pola veka? Ne! Pa, što bi g. Basara rekao, v čjom dela? Šta to njima smeta? Šta im bode oči? U čemu su oštećeni?
Ključ leži u tome što njima nije važna pobeda nad Nemcima i Italijanima, njima je draža pobeda u građanskom ratu, ona im je donela vlast, privilegije. Taj cilj zacrtali su još na prvom zasedanju Avnoja, kad su se odrekli kralja i vlade i kada su se „samoizabrali“ za vlast.
Takođe, ne sporim im antifašizam, ali im preporučujem da se preimenuju, fašizam je odavno pobeđen, nek uzmu doličniji naziv, npr. „Pobednici građanskog rata“, jer on izgleda još traje (u svakom slučaju, u njihovim glavama).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
