Sa znatnim zakašnjenjem i neznatnom mrzovoljom uključujem se u diskusiju o podizanju spomen obilježja folksdojčerima stradalim krajem Drugog svjetskog rata u Vršcu i okolo njega. Za zakašnjenje su zaslužne nepodnošljive ljetne vrućine i drugi slični razlozi, a do mrzovolje dovode tekstovi poput onog, koji arogantno potpisuje profesor Zoran Žiletić, na prvi pogled naivni i nevini, skromni ovdašnji germanista.


Ne znam u kojem se i kakvom svojstvu u polemici o slučaju „Šinteraj u Vršcu i krst na njemu“ pojavljuje dr Z. Ž., ali pretpostavljam da je tih svojstava više. Iz njegovog teksta pod (pogrešnim i uvredljivim) naslovom „Predsednik Jevrejskih opština Aleksandar Nećak u ulozi skadarske vile“ (u „Danasu“ od 8. avgusta) vidi se da je u čitavu stvar više nego upućen. Priznajem da sam i sam takođe indirektno involviran u sporna zbivanja budući da je moj djed Geza Brajder jedan od mnogobrojnih banatskih Jevreja iščezlih iz života (i Banata) odmah po okupaciji.

Umjesto da se bavimo zamjenom teza (insistiranje na prepisci sa opštinskom upravom itd) ja bih da se vratimo na bitno. Profesor tvrdi da su ljudi, streljani po dolasku Crvene armije, usmrćeni samo zato što su bili njemačke nacionalnosti. Doduše, da bi pojačao optužbu, on među smaknute ubraja (pored Švaba) još i sveštenike i imućne Srbe, koji dakle nisu njemačke nacionalnosti što automatski (jer je kontradiktorno) ruši profesorovu osnovnu tezu prema kojoj se streljalo samo zato što su žrtve bili Švabe. Zašto se crvenoarmejci nisu rukovodili jednostavnijim kriterijem poput divizije „Prinz Eugen“, koja je ubijala Jevreje samo zato što su bili Jevreji, svešteni ili nevjerujući, imućni ili siromašni svejedno? I da na ovom mjestu podsjetim rasijanog profesora na činjenicu da sve do pojave Kulturbunda, odnosno J. Seppa i ostalih nacista, kroz dugih tri stotine godina u Banatu Švabe nisu stradavale zbog toga što su Švabe. Profesor jest pismen pa je velika šteta što piše neistine, ali idemo dalje.

Zašto bi jevrejska zajednica (kako to štedljivi germanista predlaže) svojim sredstvima podizala spomenik jevrejskim žrtvama u Banatu kao što pojedine humane švapske organizacije hoće da podignu svojim žrtvama? Ko je tu koga ubio? Jevreji Švabe ili Švabe Jevreje? Jesu li se Jevreji možda sami poubijali? Kako su oni, mrtvi (djed je ubijen 1941), mogli 1944. ili 1945. ubiti nesretne Švabe? Profesor možda zna da (otkako je divizija „Prinz Eugen“ „odradila“ svoj posao) u Banatu gotovo i nema Jevreja. Kako da nepostojeći postoje i sami sebi dižu spomenike? Zašto bečkim humanoidnim udrugama nije palo na pamet da se barem simbolično ograde od divizije „Prinz Eugen“ i njenih zlodjela? Ako je ono prije sedamdeset godina bilo ubijanje živih ljudi, ovo sad bi bilo ubijanje mrtvaca.

Oslobođenje od nacizma 1945. godine ovaj germanista stručno naziva „prvom godinom Titovog terora“. Po toj logici bi suđenje Hitlerovim glavešinama u Nirnbergu spadalo u drugu ili treću godinu savezničkog terora. Ni oni osuđeni i usmrćeni u Nirnbergu, naime, nisu dobili spomen krst pa predlažem profesoru da pokrene humanu akciju kako bi i ta nevinašca dobila zakašnjela priznanja. U međuvremenu bi bilo normalno, u svakoj zemlji antihitlerovske koalicije, da protiv ovakvih i sličnih (profesorskih) istupa državno tužilaštvo podigne optužnicu zbog zastupanja nacističkih stavova, odnosno izazivanja rasne i nacionalne mržnje.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.