Velika je četvorka

Nekada čuveni Žikica Jovanović Španac, 7. jula 1941. godine u Beloj Crkvi ispalio je „prvi ustanički metak“ i ubio dva žandarma. Zbog toga je proglašen za narodnog heroja, a 7. jul postao dan ustanka naroda Srbije. Vremena su se promenila, četnici su postali popularniji od partizana, Žikica Jovanović za neke je od narodnog heroja postao simbol međusrpskih podela. Pre više godina ostao je bez ulice i škole u svom rodnom Valjevu, a tamošnja kasarna preimenovana je u „Vojvoda Živojin Mišić“.

Stoga se niko, sem SPS, nije radovao prošle godine u Skupštini Srbije što je vlada Mirka Cvetkovića izabrana na nekadašnji praznik. Ostali koalicioni parteri nisu to, po svojoj prilici, ni primetili. Godinu dana kasnije, socijalisti i njihov koalicioni partner Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, spadaju u retke vladajuće stranke koje imaju puno pravo da zadovoljno trljaju rukama. Rezultati lokalnih izbora u Kosjeriću, Zemunu i Voždovcu, pokazuju da im se riskantna odluka da uđu u vladu sa DS, višestruko isplatila. PUPS se takođe solidno drži, ali, ako rebalans budžeta izazove pad penzija, neće im biti lako da se opravdaju u očima svog biračkog tela. SPS ima dobru priliku da uđe u vlast sa naprednjacima u beogradskim opštinama Zemun I Voždovac, čime će pokazati da je njihov koalicioni kapacitet premašio nekada nenadmašni DSS. Porastao im je ugled i u međunarodnoj zajednici, a Ivica Dačić je pokazao ne samo da govori ruski već da je poželjan sagovornik i zapadnih političara. Ko još u takvim okolnostima čuje pojedince koji podsećaju da je to i dalje SPS?

Šta je vlada Mirka Cvetkovića obećala, a šta uradila, biće ozbiljnije analizirano narednih dana, ali ovlaš posmatrano nije lako dati im vrlo dobru četvorku, kojom ih je ocenio Dragan Marković Palma. Možda je Palma malo pristrasan, možda je meka srca, možda je zaboravio koliko treba grejati stolicu da bi se zaradila četvorka u školi… Možda. Pošto je uvek lako kritikovati i kukati, da se podsetimo šta je, 7. jula prošle godine, tadašnji mandatar Mirko Cvetković najavio, a šta je vlada koju predvodi uradila. U ključne elemente „programa o kojima postoji puna saglasnost svih članova koalicije“, Cvetković, poznatiji i kao „jedan odsto“ ubrojao je: opredeljenje za evropsku budućnost Srbije – SSP nije odmrznut, nagoveštena nam je bela šengen lista; neprihvatanje nezavisnosti AP Kosova i Metohije – učinjeno, tj. nije prihvaćeno; neophodnost jačanja ekonomije – mrka kapa, globalna kriza nas iznenadila; jačanje socijalne odgovornosti Vlade – najrečitije o tome govore radnici desetine preduzeća koji danima štrajkuju, prete samoubistvima; pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije – Goran Knežević i dalje u pritvoru, uhapšeni predsednik opštine Aranđelovac, bivši čelnik Žitorađe, pritvoreni još neki „sumnjivi biznismeni“, većina brzo puštena; poštovanje međunarodnog prava – poštujemo, obratili se i Međunarodnom sudu pravde povodom jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Da li je to dovoljno za četvorku? Možda sam, u poređenju sa Markovićem, stroga, ali više od dvojke vladi ne bih dala. ‘Ajde, može, zbog objektivnih okolnosti i globalne krize, dva na tri, ni makac više.

Da ne budemo prestrogi prema Cvetkovićevom kabinetu, i prošle vlade su nam puno obećavale, a ostavljale skoro ništa. Svim vladama od 5. oktobra je zajednički imenitelj da nisu izdržale pun mandat i da su premijeri svojim naslednicima ostavljali manje-više nerešene probleme. Da li je onda naša greška što smo se naivno ponadali da će Cvetkovićeva vlada biti bolja? Izgleda. Ali, da se uzdamo u reči jednog drugog Cvetkovićevog prethodnika, takođe Zaječarca, Nikole Pašića – Baje, čija je najpoznatija izjava „spasa nam nema, propasti nećemo“. Ima još anegdota vezanih za najpoznatijeg srpskog premijera kojih se vredi podsetiti. Početkom prošlog veka, Kraljevinu Srbiju je potresala žestoka politička kriza i kralj Petar poverio mandat Pašiću, koji mu posle dužih razgovora podnosi izveštaj: „ Ovaj… onaj… veličanstvo… situacija je poteška i vlada ne može da bidne… ovaj… nego moramo ići u izbore na narod“. „Ama zar opet izbori, zar nema drugog izlaza?“, zavapi kralj Petar koji nije voleo česte izbore. „ Ovaj… veličanstvo, jeste… znaš… ima izlaz, ali neće da izađemo“, uzvrati Pašić. I ovde ima izlaza, al nikako da ga nađemo.