Vlada Srbije oglasila se saopštenjem u kojem izražava žaljenje „što su izdavanjem knjige „Dragulj Medine“ u Srbiji, zarad komercijalnih interesa, zanemarena i povređena osećanja pripadnika islamske veroispovesti“. Dok se izvršna vlast meša u slobodu izražavanja, nadležna tužilaštva ne postupaju po službenoj dužnosti i ne zabranjuju rasturanje nacističkih knjiga kao što su „Majn Kampf“ i „Slučaj Nacionalni stroj“.
Vladinu reakciju nije podstakla svest o potrebi državne podrške zajednicama verujućih muslimana, kao i nacionalnim zajednicama u kojima čine većinu oni koji su primili islam. Ljudi iz ovih zajednica pretrpeli su nesrazmerno mnogo u toku prethodne decenije, ali Vladu ne interesuje rad na racionalizaciji društvenog pamćenja. Umesto toga, ona obrazlaže da „izdavanje ove knjige, s obzirom na složenu i osetljivu političku situaciju u svetu, nije u interesu borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije“. Prebacujući teret spoljne politike na one koji za to nisu nadležni ni plaćeni, Vlada stvara nepotrebnu napetost između islamske zajednice u Srbiji i najuglednijih organizacija civilnog društva. Veoma je dobro što su ove poslednje prepoznale Vladu, a ne versku zajednicu, kao odgovornu za kršenje Ustava Srbije, Univerzalne deklaracije i Evropske konvencije o ljudskim pravima. Odgovoran je Cvetković, a ne Zukorlić. Bilo bi veoma dobro da ni IZS ne dopusti da se njome manipuliše, pošto onaj ko u politici „pomaže“ redovno naplati pomoć onda i na načine za koje jednostrano proceni da mu odgovaraju.
Ako već želi da se odredi prema osećanjima pripadnika islamske veroispovesti, Vlada bi morala da se izjasni o približnom broju konfesionalno opredeljenih muslimana u Srbiji. Drugim rečima, da li na Kosovu i u Metohiji živi četrdeset hiljada, sto hiljada, ili dva miliona naših građana?! Tekst i duh Ustava u skladu su samo sa trećom od ovih alternativa. Većina stanovnika AP KiM konfesionalno prihvata islam. Umesto da ističe važnost „ličnog osećaja odgovornosti onih koji donose odluke koje mogu da imaju dalekosežno negativne posledice“, Vlada je dužna da sama preuzme odgovornost za politiku zemlje. Nije u pitanju samo odnos prema kosovskim Albancima. Teret regulisanja odnosa često neusklađenih normi, kao što su pravo na izražavanje i pravo na različitost, Vlada ne sme da prebacuje na privatna lica, privredne subjekte, verske zajednice ili organizacije građana. Cezaropapizam izvršne vlasti nije nužno korumpirajući ni nasilan; nad ovim slučajem nadvija se senka pokušaja manipulacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
