Koristim priliku da se čitaocima i redakciji časnog lista Danas izvinim što sam svojim pisanjem izazvao reakciju koja je kontaminirala njegove stranice, prepoznatljivim vokabularom „Velike Srbije“ i „Zemunskih novina“. Ali, ako je to put za dekontaminaciju usijanih glava, koje su tek juče shvatile da je Split u inostranstvu, ili da srebrenički masakr nije „samo briljantno sprovedena vojna operacija“, onda, nek tako i bude.
U tom smislu, imam razumevanja za teške misaone napore koji su učinjeni u pokušaju da se razume barem deo teza koje sam izneo u svom tekstu, nemajući ambiciju da to svodim na stranačko-pilićarski dnevni obračun.
Sa druge strane, unapred odustajem od takmičenja u količini evropejstva i privrženosti evrointegracijama (kao onomad u količini patriotskih osećanja), jer se nalazimo u dve vrednosne i, dakako, misaone dimenzije. Evropejstvo mereno brojem kanapea smazanih po beogradskim diplomatskim prijemima, koji se kasnije prekrste ćevapima i ogovaranjem u obližnjim kafanama zaista me ne inspiriše. I na kraju, što se tiće misaonog toka, u mom slučaju on je neprekinut od ranog detinjstva, za razliku od ovog, ničim izazvanog i arogantnog, koji je nastao od pre godinu i kusur dana. Evolucija u razmišljanju je pohvalna, ali ne prenagljujte, moliću.
Uprkos svemu, učiniću još jedan napor da, možda jednostavnije, iznesem teze iz prethodnog teksta. I slobodno možete pročitati više puta (može i naglas), ne bi li, kako rekoste, razumeli smisao.
Prvo, uprkos naporima da dođem do podatka koja je to stranka sebe nudila dve godine pre izbora za postizbornu koaliciju, u tome nisam uspeo. To utoliko obesmišljava izbore, da se prosto čovek zapita čemu to. Drugo, žudnja za vlašću lidera i ljudi u SNS već je rezultirala političkim oceubistvom, da sad tu žrtvu mi cenimo, i plaćamo koaliciju SNS sa DS – a to nije ništa drugo nego novo pakovanje nesrećne ideje „sabornosti“ ni oko čega, ili da budemo potpuno otvoreni, pakovanje Načertanija u briselske oblande. A krajnji rezultat treba da bude neka valjda „putinizacija“ Srbije. Što se mene tiče, ja sam taj lebac kusao, pa makar se vi presvukli u sto novih koža.
I kad ste već pomenuli rezultate poslednjih deset godina. Ni ja nisam oduševljen, ali za izlazak iz moralnog, ekonomskog i političkog sunovrata u koji su nas saterali današnje vođe vaše partije, a nekadašnji Miloševićevi podizvođači, biće potrebne decenije. Te ako imate iluzije da će se bilo ko postideti petooktobarskih promena, a ponajmanje moja malenkost, onda ste u još jednoj, tragičnoj zabludi.
Premda nisam imao nameru da govorim sa neke stranačke, već lične pozicije, ne želim da ostanem nedorečen. Ujedinjeni regioni Srbije, kao politički pokret, jesu upravo odgovor na ovakve „saboraške“ ideje koje treba da pogase sve ono što ne misli isto, i nije u jednom toru. Kao politička organizacija, oni su izraz potrebe građana Srbije koji nemaju jednake šanse. Odgovor koji objedinjava sve one, za vas male, a ostvarene, uspešne ljude i lokalne i regionalne politike sa rezultatima.
I nemojte toliko otvoreno biti nervozni zbog ekspanzije Ujedinjenih regiona – izbori su tek za dve godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
