Tresla se gora – rodio se miš. To bi u najkraćem bio rezime mera koje će Vlada sprovesti u sprečavanju uticaja sveprisutne finansijske krize. Zabrinjava nizak nivo inventivnosti predstavnika Vlade u definisanju mera. Dobro je za sigurnost štediša da se nivo garantovanih depozita podigne sa 3.000 na 50.000 evra, a u zemlji gde se malo investira, trebalo je ranije smanjiti ili ukinuti porez na kamate i kapitalnu dobit.
Međutim, da Miškovićnije bio u EU sa Oli Renom, gotovo da ne bi ni bilo vesti o realnom sektoru. Stoga treba pomenuti moguću meru koja bi pozitivno delovala i na približavanje naše prakse EU i na olakšavanje mogućih efekata finansijske krize na realni sektor. Poznato je da veliki sistemi po običaju mikro i malim preduzećima ne plaćaju na vreme. Odnosno, obavezuju ih da prihvate odloženo plaćanje na šest i više meseci. Na taj način, mikro i mala preduzeća beskamatno kreditiraju velika preduzeća. S obzirom na to da kao mali nemaju odgovarajući fond rezervi da bi mnogli da održavaju proizvodnju, oni moraju da se kratkoročno zadužuju pod vrlo nepovoljnim uslovima. Budući da sve banke najavljuju poskupljenje kredita, postavlja se pitanje na koji način Vlada može pomoći preduzećima. Imajući to u vidu, EU je pre više od 10 godina donela Direktivu o obaveznim prioritetima plaćanja. Tom direktivom se obavezuju sve firme i institucije da u roku do 30 dana izmire svoje obaveze prema mikro i malim preduzećima. Na taj način ubrzava se obrt i profitabilna upotreba kapitala i smanjuju potrebe za skupim (i sve skupljim) kratkoročnim kreditima. Sad je prilika da se u postupku približavanja Srbije EU ovakva uredba usvoji i od strane naše vlade (Hrvatska je to učinila pre dve godine). Time bi se dao doprinos olakšavanju uslova poslovanja velikom broju mikro i malih preduzeća u najavi poskupljenja kredita. Pretpostavljam da „najveći srpski privrednici“ nakon posete EU ne bi imali ništa protiv da na ovaj način daju i konkretan doprinos onome o čemu su u Briselu razgovarali?
S tim u vezi ne bi trebalo ostaviti bez komentara izjavu ambasadora Velike Britanije u Srbiji, koji je, kako navode mediji, rekao: „Mislim da za mnoge, bez obzira na to da li su političari, biznismeni ili nešto treće, nije toliko važno šta su radili u prošlosti, većšta sada pokušavaju da urade, a što je korisno“. Zašto nas o svom ovakvom stavu nisu ranije obavestili, da se manemo ćorava posla u protestima i organizovanju otpora Miloševiću. Da smo to znali, pravili bismo firme sa Slobinom ekipom, zarađivali pare, a onda bismo sačekali britanskog i druge ambasadore koji bi nas promovisali kao uspešne biznismene. Gde nam je bila pamet?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
