Vučić privilegovan - REM ćuti 1Foto: Stanislav Milojković

Apsolutno neprimerena, frustrirajuća količina vremena koju televizije posvećuju Aleksandru Vučiću u periodu predizborne kampanje, nailazi na zgražanje ljudi sa demokratskom svešću i na ćutanje kompetentnih i onih koji bi trebalo da reaguju.

Pošto se naši elektronski mediji tako već godinama ponašaju, u opštoj javnosti je stvoren osećaj da to tako treba da bude, da je normalno, jer onaj ko je na vlasti, mora da bude u medijima.

Evropa, koja je odavno prošla kroz slične izazove, ponašla je rešenja za demokratsko javno nadmetanje stranaka i kandidata u predizbornim utakmicama, u čemu je posebno važno uravnotežiti šanse onih koji su trenutno na vlasti sa ostalim kandidatima. Od dokumenata koji se, kada su mediji u pitanju, najveći broj donosi u okviru Saveta Evrope, čiji je član i Srbija, posebno je značajna Preporuka R(99)15 o merama u vezi sa izveštavanjem medija u predizbornim kampanjama. U njoj se izričito kaže da „radiodifuzne organizacije ne treba da obezbeđuju povlašćen tretman organima vlasti u takvim programima“ i naglašava da se to odnosi: „kako na radiodifuzne organizacije javnog servisa, tako i na privatne radiodifuzne organizacije“. Ovaj stav evropske medijske politike potvrđen je i pojačan 2007. godine u Preporuci R(2007)15, u kojoj piše da: „emiteri na smeju da pružaju privilegovan tretman javnim vlastima u tim programima“.

Naš Zakon o elektronskim medijima na samom početku kaže da njegove odredbe treba da budu tumačene, između ostalog, i u skladu sa međunarodnim standardima u oblasti ljudskih i manjinskih prava, što znači i uvažavanje pomenutih evropskih dokumenata. Ipak, u našim medijima, pogotovo elektronskim, postoji drastična nesrazmera u pojavljivanju nosilaca javnih funkcija u odnosu na druge kandidate koji učestvuju u izbornoj utakmici. Aleksandra Vučića ima više nego svih ostalih kandidata zajedno i to, jednom kao predsedničkog kandidata, a više puta kao aktuelnog predsednika Vlade. Uverenje da je to ispravno, legitimno, potpuno je netačno, a ponašanje medija nezakonito. I u ovoj kampanji promotivni tim Aleksandra Vučića izmišlja bezbroj pseudodogađaja, koji služe njegovoj promociji, što diskriminiše ostale predsedničke kandidate. Ovakvom ponašanju predstavnika aktuelne vlasti ne uspeva da odoli ni RTS kao javni medijski servis. Najgledanija i najuticajnija informativna emisija Dnevnik 2 prikazuje Vučića u Čačku kako obećava sto novih radnih mesta u fabrici čipsa i kako najavljuje pomoć od pola miliona evra fabrici tekstila (11. mart). Dan pre toga bio je u Lebanu i najavio otvaranje fabrike vune, uz obećanje turskog investitora. Takvih priloga, koji traju po tri i četiri minuta, što je previše u emisiji tipa Dnevnik, ima na RTS i RTV, a i na ostalim televizijama svakoga dana iako je jasno da se radi o obilascima i posetama, koji nisu bili i nisu morali da budu u agendi predsednika Vlade u ovom periodu. To što je takvih priloga na RTS-u bilo i tokom prethodnih kampanja, kada je Tadić obilazio porodična domaćinstva i otvarao fabrike, pa kasnije opet Vučić lepio znak Mercedesa na Ikarbusov autobus i postavljao kamen temeljac za Ikeu, samo dokazuje da je naš javni servis pod uticajem vlasti, što podriva njegovu autonomiju i nezavisnost.

Za ovakve situacije Evropa ima formulu. U priručniku iz koga stoji Evropska unija i Savet Evrope „Mediji i izbori“ naglašeno je da: „treba naročito voditi računa da se izveštavanje o kampanji razdvoji od izveštavanja o drugim događajima i da se kandidatima ne napravi reklama zbog drugih aktivnosti u kojima mogu da učestvuju“, a praktično uputstvo medijima glasi: poruka mora da bude strogo informativne prirode i ne sme da sadrži ton i sliku. Dakle nikako kao što RTS u nedelju, 26. marta, pušta najavu susreta Vučića i Putina u Moskvi u razgovoru sa Vučićem koji traje čitavih devet minuta, a susret još nije ni počeo. O Pinku i Studiju B, da ne trošimo reči.

Naši elektronski mediji se ponašaju upravo suprotno standardima demokratskog sveta i utrkuju se u tome ko će funkcioneru na vlasti da obezbedi veću promociju.

Ko treba da reaguje? Razume se regulatorno telo za elektronske medije – REM. NJegova je obaveza da po zakonu kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i to iz više aspekata: „doprinosa očuvanju, zaštite i razvoja slobode mišljenja i izražavanja i u cilju zaštite interesa javnosti“ (čl. 5), „unapređenja uređivačke nezavisnosti i autonomije pružalaca medijskih usluga“ (čl. 22), „obezbeđivanja slobodnog, istinitog, objektivnog, potpunog i blagovremenog informisanja“ (čl. 47) i posebno u pogledu političkog oglašavanja u periodu predizborne kampanje: „da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije“ (čl. 47).

Očito je da REM izbegava da radi svoj posao jer reaguje samo po prijavama, a i to vrlo selektivno, što nikako nije dovoljno. Regulator mora da deluje uzimajući u obzir zakon u celini, a i sopstveni Pravilnik o načinu izricanja mera pružaocima medijskih usluga u kome u članu 2 piše da Regulator pokreće postupak izricanja mera: „po službenoj dužnosti ili povodom prijava fizičkih i pravnih lica“. Jasno je da REM, izbegavajući službenu dužnost, doprinosi diskriminaciji izbornih kandidata i podstiče uverenje da su autoritarnost i demonstracija moći legitimni.

Autor je profesor FP

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.