Primordijalni strah onog dotiranog umetnika neće se ostvariti: srpski vojnik neće učestvovati u okupaciji Moskve. U svemu ostalom će moći da učestvuje. Za eventualni ulazak Srbije u NATO srpski komunisti (a to je pet šestina srpske demokratske političke scene) traže referendum i odluku skupštine. Za ulazak Srbije u Šangajsku grupu dovoljan je potpis Ivice Dačića.
On je sa predstavnikom ruskog Ministarstva za vanredne situacije još jesenas overio formiranje zajedničkog centra za reagovanje u vanrednim situacijama. Ovaj centar, naravno, nije vojne već humanitarne prirode. Kako je drug Dačić objasnio, radi se o civilnoj instituciji kojoj će glavni zadatak biti delovanje u slučajevima prirodnih katastrofa poput požara (kojih u Srbiji bude jednom u 20 godina), zemljotresa (kojih je, hvala Bogu, ova zemlja pošteđena) poplava itsl.
Zajednički humanitarni centar će predstavljati i logističku bazu u otklanjanju posledica drugih vanrednih situacija, kao što su tehnološko-hemijske havarije (koje su u Srbiji, je l’da, svakodnevne), terorističke akcije (po kojima je Srbija poznata), razminiranje terena (čitavu deceniju nakon NATO kampanje), razne pandemije (nadajmo se da nas neće silom špricati onim neiskorišćenim vakcinama) itd. U sastavu centra biće skladišta za čuvanje materijalnih rezervi neophodnih u operacijama zaštite i spasavanja.
U tom centru će, kažu, biti stacionirano civilno rusko osoblje. Kako civilno osoblje može sankcionisati terorističke akcije, Dačić ne objašnjava. A trebao bi, jer je on najzabavniji kada objašnjava. Eno, kad je onom Francuzu manirom starog Žitorađa-born Beograđanina objasnio da Kale-megdan znači Brdo. (Srećom da nije bila Kara-burma.)
Štaviše, to bi, veli Dačić, mogao biti i regionalni centar zadužen za reagovanje u prirodnim katastrofama, ako se slože zemlje regiona. A neće se složiti. Inače bi taj centar bio formiran u Grčkoj koja sa požarima ima ozbiljan problem.
Koncept humanitarne baze ne postoji nigde na svetu. Radi se o slabo zamaskiranom postavljanju infrastrukture za otvaranje prve strane vojne baze na teritoriji Srbije. Na stvaranju tajne ruske baze još 2001. su neki srpski oficiri zajednički radili sa ruskim oficirima, ali je taj plan osujetio premijer Zoran Đinđić. Ruska režimska televizija je, sećamo se toga, jedina na svetu pozdravila ubistvo Đinđića (sramnim i glupačkim komentarom nekakvog Konstantina Semina). Ministarstvo za vanredne situacije Sergeja Šojgua je neformalno krilo ruskog Direktorata za strano vojno obaveštavanje. Bez preterivanja se može reći da predstavlja paravojnu organizaciju. Srbija se nalazi u opasnosti da postane nova linija bezbednosnog razgraničenja Vašingtona i Moskve. U praksi bi to značilo da bi ona neizostavno primala ćuške umesto Rusije.
Položaj Srbije u savezu koji bi bio u rivalstvu s NATO, bio bi vrlo nezgodan pošto je Srbija opkoljena zemljama članicama NATO: Rumunijom, Bugarskom, Mađarskom, Hrvatskom, kao i Makedonijom čiji je prijem u alijansu pitanje dana.
Neuništivi srpski komunisti, koji poput materije samo prelaze iz oblika u oblik, ovim nameravaju da ponovo dođu pod okrilje novog kremaljskog zaštitnika svetskih mangupa pred svetskim policajcem.
Ali ovo nije samo političko pitanje; nadležni organi trebalo bi da provere postoje li u davanju vojne baze stranoj državi i elementi krivičnog dela. A, ko zna: možda treba računati i sa građanima Niša, koji su već pokazali da umeju sa dačićima.
Miodrag Krstić, iz okoline ruske vojne baze
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
