Za Užice je ispaljeno mnogo metaka

 Te činjenice „novija istoriografija“ nije otkrila već ih je preuzela od istoričara iz doba socijalizma. Knjige u šake pa uporedite. Otkud N. Kovačeviću podatak da je 24. septembra 1941, čim je Užički odred ušao u grad, „formirana Užička republika“? Od septembra 1941. pa do maja 1945. ni u jednoj instituciji NOP, od vrha do dna hijerarhijske ljestvice, u pisanoj i štampanoj riječi iz tih godina nije se moglo pročitati ni čuti – Užička republika. U pismu koje je 10. novembra 1941. CK KPJ uputio iz Užica PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandžak, ima i ovo upozorenje: „U slučaju brze vaše pobede, nemojte da proglašavate nekakve republike, jer mi smo još vezani za priznanje Kraljevine Jugoslavije.“ Samo je neprijateljska propaganda nadijevala sovjetska i republikanska imena područjima pod kontrolom NOV i POJ. Naziv Užička republika, za oslobođenu teritoriju zapadne Srbije, nastao je poslije rata iz raznoraznih razloga, iz nadgornjavanja najjačih republičkih partokratija, ponajprije. Istorija, a fudbalski klubovi ponajčešće bili su perni buzdovani u tom nadmetanju.

Naslov rugalica iznad teksta o kojem je ovdje riječ, jasno je svjedočanstvo da se sprdac bavi predmetom o kojem pojma nema, bavi se ocjenom operativnotaktičkih ratnih fenomena koji su strani njegovom znanju i iskustvu. Za oslobođenje Užica ispaljeno je mnogo metaka, plima ustanka potapala je njemačke garnizone po zapadnoj Srbiji, posadne divizije nisu bile u stanju da suzbiju ustanak, pa vrhovna komanda Vermahta šalje u Srbiju 113. diviziju sa Istočnog fronta i 342. iz Francuske, te ojačani puk iz Grčke.

Felkomandantura 816 iz Užica, pukovnik Adalbert Hans Stokhauzen, u septembarskom izvještaju komandantu Srbije ovako slika situaciju u kojoj se našao:

„Već početkom meseca septembra situacija u domenu feldkomandanture 816 razvijala se tako da neka upravna delatnost više nije bila moguća. Izuzev četiri arnautska sreza u kojima vlada mir, svi srezovi u domenu feldkomandanture 816 su ili potpuno posednuti od komunističkih bandi ili su toliko uznemireni da se upravna delatnost nije mogla da vrši ni od strane srpske zemaljske uprave, ni od strane vojne uprave… Početak marša feldkomandanture 816, Užice, naređen za 21. 9. 41, samo je posledica okolnosti što znatnije pojačanje trupa u Užicu očito više nije bilo mogućno. Zapovest za marš saopšten je noću u 3.30, do 6 časova je bila naređena stražarska pripravnost… Prema saopštenju civila koji su došli iz Užica, Užice je posle povlačenja nemačke posade zauzeto od četnika 19. 9. 41, uz obezbeđenje slobodnog prolaza, održan je razgovor s vođom ovih četnika, pri čemu je on izjavio da pripada grupi Koste Pećanca… Kako u Užicu tako i u Požegi na začelje nemačke marševske kolone pucano je već pri izlazu iz mesta. Nije moglo da bude ustanovljeno da li se radilo o licima iz okoline mesta ili o nastupajućim komunistima… Činjenica povlačenja izvanredno je oštetila ugled nemačke oružane sile… Kod stanovništva, uopšte, povlačenje posade je shvaćeno kao bekstvo i dalo povoda brojnim glasinama, a naročito tome da je Nemačka izgubila rat i da se povlači iz Srbije.“

Original ovog izvještaja čuva Nacionalni arhiv u Vašingtonu, pa nema straha da može nestati pod šapom nekog ovdašnjeg kovača lažne istorije, baštinika kvislinškog i kolaboracionističkog pogleda na ustanak u Srbiji 1941, na NOR 1941- 1945.

Radomir Vujošević, Beograd