Zahvalnost Francuskoj

Dan ranije, 11. septembra, na godišnjicu završetka Prvog svetskog rata, spomenik je otkriven uz prisustvo visokih delegacije dve zemlje. Državne institucije i prodavnice nisu radile, u beogradskim školama na prvom jutarnjem času održana su predavanja o Francuskoj, kao i o značaju svečanosti koja se toga dana imala održati. Po završetku časa, učenici su se organizovano uputili ka Kalemegdanu.

Davno beše, a danas bi na Kalemegdanu ispred obnovljenog spomenika, rad čuvenog Ivana Meštrovića, na kome piše „Volimo Francusku kao što je ona nas volela 1914–1918“, okupljenim građanima trebalo da se obrate predsednici dve zemlje, Emanuel Makron i Aleksandar Vučić. Ne sumnjam da će događaj biti veličanstven, kakav priliči dočeku predsednika velike Francuske. Srbiji je u interesu da ima dobre odnose sa tako važnom zemljom i nije loše podsetiti na istorijske veze.

Ne treba ipak smetnuti s uma da su poslednjih decenija dve zemlje različitim očima gledale na jugoslovensku krizu, ali i druga pitanja. Spomenik je zato, ni kriv ni dužan, više puta skrnavljen, nepriličnim grafitima, crnim čaršavom… Koliko su dve zemlje iskomplikovale međusobne odnose pokazalo je i obeležavanje 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, kada je predsednik Vučić na svečanosti u Parizu bio u zapećku, ali i reakcijom Beograda nakon odbijanja francuskog suda da izruči Srbiji Ramuša Haradinaja. Tada je Vučić naložio državnim službenicima da tri meseca ne putuju u Francusku.

Valja se nadati da su vremena nerazumevanja iza Srbije i Francuske. Treba, takođe, razumeti da je za pogoršanje odnosa dobrano kriva sama Srbija, koja je devedesetih do guše bila upletena u ratove u kojima zvanično nije učestvovala i time ukaljala svoje časno ime iz Prvog svetskog rata. Što je najvažnije, Srbija je mala, Francuska velika.