Foto: Shutterstock/shirmanov alekseySrbija je jedna od svega desetak zamalja Evrope koja nema sopstveni izlaz na more. U engleskom jeziku postoji lepa kovanica „zemlja zaključana kopnom“ (eng. land locked country). San Srba o izlasku na more još tokom trajanja Prvog balkanskog rata razmatrao je znameniti Jovan Cvijić opredeljujući se za Medovski zaliv kod Lješa u današnjoj Albaniji („Izlazak Srbije na Jadransko more“, 1912).
Tokom 90-ih godina prošlog veka (da li će one već jednom proći ?) „omiljeni“ opozicionar „omiljene“ opozicione partije postavio je za cilj uspostavljanje severnog graničnog prelaza srpske jadranske obale u Karlobagu.
I eto, tokom meseca avgusta stigli su i novi predlozi srpskoj javnosti o „srpskom moru“ koje bi se veštački formiralo u dolini Crnog Timoka kod Bogovine. Neuki novinari u pokušaju, uposleni u prorežimskim glasilima, skoro unisono su pobrkali pojmove „slivnog područja akumulacije“ kao teritorije sa koje se voda sliva u reke i „površine jezera“ i predvideli da će ovo novo „more“ biti veće od Đerdapskog!?
Da li ih je iko demantovao ili možda „preporučio da bi mogli nešto drugo da rade“? Naravno ne, jer baš prikladno zvuči još jedan nagoveštaj transformacije iz „zlatnog doba“ u kome trenutno živimo u „dijamantsko doba“ sa „kućama od čokolade i prozorima od marmelade“. A evo o čemu se zapravo radi?
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je rani javni uvid povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije „Bogovina“.
Javnosti je na raspolaganje stavljen dokument od 13 strana koji je izradio Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije u kome se naglašava potreba za izgradnjom brane i akumulacije „Bogovina“ na reci Crni Timok kao „regionalnog sistema snabdevanja vodom i važan objekat aktivne odbrane od poplava doline Timoka“. Kao korisnici sistema predviđeni su gradovi i opštine Bor, Zaječar, Boljevac, Knjaževac i Negotin.
Ovakvo rešenje očigledno je prepisivano iz starih vodoprivrednih i prostornih planova bez ulaženja u analize da li su takva rešenja uopšte potrebna u ovom ili višedecenijskom periodu pred nama.
Tako i ponuđeni dokument predstavlja iskrivljenu i „bajkovitu“ sliku dobrobiti koje će nam takvo rešenje doneti. Dokument se ne bavi pitanjem da li nam je uopšte potrebna nova voda za piće i kako se trenutno snabdevaju potencijalni korisnici. Konstatuje se da će se „realizacijom sistema akumulacije „Bogovina“ sa pratećom infrastrukturom, trajno rešiti problem akutne nestašice vode, pre svega u gradu Bor uključujući i rastuće potrebe privrede za vodom“. A da li postoji nestašica vode?
Snabdevanje vodom Bora i Boljevca odvija se, i u budućnosti treba da se odvija, sa izvorišta podzemnih voda visokog kvaliteta iz doline Crnog Timoka koje bi izgradnjom brane „Bogovina“ bilo potopljeno i uništeno. U periodu 1991-1997 po projektu i idejnom rešenju stručnjaka hidrogeologije Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu u saradnji sa stručnjacima Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ otvoreno je izvorište „Mrljiš“ sa četiri eksploataciona bunara sa kojih se prosečno zahvata 250 l/s.
Primenjeno rešenje regulacije karstne izdani i crpenje veće količne vode od prirodnog isticanja na izvorima, a bez negativnih ekoloških posledica po vodotoke i eko-sistem, bazirano je na nekoliko sličnih projekata u svetu, predstavljajući primer izuzetno uspešnog inženjerskog rešenja. Dalje povećanje kapaciteta izvorišta „Mrljiš“ moguće je i bez većih intervencija i ulaganja u nove objekte.
Iako nazivano „prelazno“ da bi se sačuvao kontinuitet ideje o izgradnji RVS „Bogovina“, ovo rešenje bez ikakvih zastoja i problema snabdeva građane Bora već četvrt veka. Pored ovog, grad Bor deo potrebne vode za piće dobija i iz starijih sistema Beljevina i Zlot, gde su takođe u karstnoj vodonosnoj sredini po projektu hidrogeologa izgrađeni bušeni bunari i kaptirano nekoliko izvora.
Kao stručnjaci hidrogeologije često ističemo da građani Bora koji sada za piće u potpunosti koriste podzemnu vodu „imaju najlošiji vazduh u zemlji, ali zato najkvalitetniju vodu“. Da je ukupni kapacitet svih izvorišta sasvim dovoljan u odnosu na potrebe grada Bora svedoči i činjenica da se tokom ove godine na izvorištu Zlot postojeća dva bunara nisu uključivala u rad, a da se tokom nekoliko prethodnih to činilo izuzetno retko. Tehnička voda za potrebe privrede i rudnika i topionice kao glavnih korisnika u Boru, zahvata se iz akumulacije na Borskoj reci.
Boljevac, pored manjeg dela voda iz sistema „Mrljiš“, najvećim delom se snabdeva sa izvorišta Mirovsko vrelo, koje već decenijama zadovoljava potrebe naselja u celini. Zaječar se dominantno snabdeva takođe podzemnom vodom sa Lenovačkog vrela i grupe bunara u aluvijonu Belog Timoka. Za ovaj grad početkom osamdesetih godina prošlog veka završena je izgradnja brane i akumulacije „Grlište“, ali tokom proteklih skoro pola veka, voda sa ove akumulacije i pored prečišćavanja na postrojenju, nije ušla u redovno vodosnabdevanje stanovništva. Ova akumulacija je primer izgradnje objekta za kojim realno nije bilo potrebe.
Knjaževac se takođe snabdeva vodom sa karstnog izvora „Sinji Vir“ koji u potpunosti, kako kvalitetom vode tako i kvantitetom, zadovoljava potrebe grada u kome se zbog postojeće demografske i privredne situacije, smanjuju i potrebe za vodom.
Potpuni apsurd bio bi povezivanje ?njaževca sa desetinama kilometara udaljenom akumulacijom u dolini Crnog Timoka, a još već apsurd predstavljalo bi povezivanje još udaljenijeg Negotina.
Ovaj grad „završio“ je u ranijim vodoprivrednim planovima kao korisnik RVS „Bogovina“ kako bi se opravdala njegova izgradnja, dok se stanovništvo već decenijama uredno snabdeva pijaćom vodom sa bunara izgrađenih na tri izvorišta kvalitetne podzemne vode.
Pa gde je nestašica, i da li treba da se obezbeđuje već obezbeđeno? Po svemu odgovor bi bio u Planu navedenim „rastućim potrebama privrede za vodom“. Povećane količine vode koje bi se dobile iz akumulacije „Bogovina“ izravnanjem režima proticaja Crnog Timoka, zapravo bi trebalo da budu poklon čeličnom prijateljstvu koje imamo sa kineskom kompanijom Zijin Mining Group Co. Ltd. koja upravlja borskim rudnikom i postrojenjima.
Akumulacija koja bi potopila postojeće izvorište „Mrljiš“ i umesto kvalitetne podzemne vode koja se pre upotrebe jedino hloriše, i građanima Bora ponudila za piće skupu i prečišćenu vodu iz jezera, ne treba da bude rešenje za eventualni nedostatak tehničke vode iz Borskog jezera. Za ovo postoje druge mogućnosti, a među njima je pre svega izgradnja cevovoda do akumulacije „Grlište“, koja decenijama čeka da se aktivira i samim tim dobije i nove korisnike.
Sve druge „bajke“ iz Plana kao što su „zaštita od poplava, oplemenjavanje malih voda, ribarstvo, održivi turizam, energetika“ manjeg su značaja i praktično nevažni sa aspekta dobrobiti, u odnosu na potrebna ogromna ulaganja u građevinske objekte, tehničke mere sprečavanja gubljenja vode iz ove akumulacije koje će se svakako u značajnoj meri odvijati u poroznoj stenskoj masi, pa zatim, i važnije, raseljavanje stanovništva, potapanje plodnog poljoprivrednog zemljišta i bogate šumske vegetacije južnog Kučaja, prenamenu aktivnosti stanovništva u širem slivu i njihovo stavljanje skoro isključivo u funkciju zaštite „našeg mora“.
U Planu, delu javnosti u stanju zanosa dubokom hipnozom predstavljena je i priča o „rekreativnom korišćenju i akvasportovima, renoviranju i izgradnji smeštajnih kapaciteta u postojećim naseljima, novim sadržajima pored jezera-apartmansko-vikend naselje, kamp, prihvatni punkt izletnika, sportski kompleks“.
U akumulacionom jezeru „Bogovina“ našle bi se vode reke Crni Timok i njenih pritoka, koje sve nastaju na obroncima planinskih masiva Kučaja i Rtnja, na prirodnim izvorima.
Ove izvorske, visokokvalitetne malomineralizovane vode koje se sada koriste samo uz elementarno hlorisanje, kao zarobljene jezerske, stagnatne vode bile bi izložene biohemijskim procesima i morale bi da se prečišćavaju tehnološkim procesima u budućoj fabrici vode, da bi se dovele do zahtevanog kvaliteta vode za piće.
Kakav bi bio kvalitet i ekološki potencijal te jezerske vode svedoče i rezultati ispitivanja Agencije za zaštitu životne sredine u susednom jezeru „Grlište“, a ništa manje i iskustva koje smo imali sa ovakvim korišćenjem prostora u području akumulacije „Vrutci“ za snabdevanje vodom Užica ili akumulacije „Gruža“ za snabdevanje Kragujevca.
Da li će nakon javnog uvida biti odgovora na ovako dostavljene primedbe kojima se priključila i grupa ekoloških organizacija na čelu sa „Pravom na vodu“? Imajući u vidu šta nam se sve dešava u „zlatnom dobu“, teško da možemo očekivati bilo šta osim ignorisanja.
A kako bi lepo bilo da se umesto poklona čeličnom prijateljstvu i povećanju profita omiljene privatne kompanije koja će dobiti da vodi ceo projekat – par stotina miliona evra uloži u zaštitu prirode, u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda koji kod nas aktivno funkcionišu u procentu manjem od 10 i u istraživanja za nova izvorišta kvalitetne vode.
Autor je hidrogeolog, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
