Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDSKada timovi američkih predsedničkih kandidata prave izborne i komunikacione strategije za svoje kampanje, one obuhvataju i određivanje specifičnih poruka za različite demografske grupe.
S obzirom da SAD spadaju u jednu od najheterogenijih država na svetu, takvi zadaci su veoma kompleksni, jer je broj grupa i njihovih preseka ogroman.
Ipak, grupa koju je nemoguće ignorisati i koja beleži sve veću važnost u američkim kampanjama za pridobijanje glasova je hispanoamerička zajednica.
Ova grupacija glasača trenutno spada u drugu najveću u Americi, odmah posle belačke zajednice koja samostalno čini nešto iznad polovine populacije.
Hispanoamerikanci predstavljaju oko 20 odsto populacije celih Sjedinjenih Država, ali i značajan udeo u nekoliko važnih saveznih država.
Pripadnici ove grupe predstavljaju 50 odsto populacije Novog Meksika, oko 40 odsto populacije Kalifornije i Teksasa, kao i oko trećinu populacije Floride, Nevade ili Arizone.
Pripadnici ove grupe su rasli po jednoj od najvećih stopa u poređenju sa svim većim rasnim i etničkim grupama u američkom biračkom telu od poslednjih predsedničkih izbora.
Procenjuje se da njih oko 36 miliona ima pravo glasa na izborima ove godine, u odnosu na oko 32 miliona iz 2020.
Ovo predstavlja 50 odsto ukupnog udela rasta broja birača sa pravom glasa tokom ovog međuizbornog perioda. Svake godine oko 1,4 miliona Hispanosa u SAD stekne pravo glasa, a imigracioni trendovi iz prethodnih nekoliko decenija najviše doprinose ovim brojevima.
Iako je na prethodnim izborima predsednik Donald Tramp ostvario napredak među glasačima ove grupe, većina ovih glasača (59 odsto) glasala je za aktuelnog predsednika Džoa Bajdena te godine, prema analizi potvrđenih glasača Pew Research Centera.
Na predsedničkim izborima procenat izlaznosti među Hispanoamerikancima obično je zaostajao za nekim drugim grupama, ali je njihova snaga bila ključna za pobede i Bajdena i Trampa u različitim državama iz različitih razloga.
Bajdenu je ova grupacija davala prevagu u konzervativnijim kolebljivim državama, dok je prvenstveno antikomunistička kubanska imigracija na Floridi u velikim brojevima donela pobedu Trampu.
U poslednjim anketama popularnosti kandidata deluje da su ova dva političara nikada izjednačenija u ovoj zajednici i da bi bivši republikanski predsednik mogao da obori rekord svoje partije u podršci ove glasačke grupe.
To bi bio veliki presedan, jer su Hispanoamerikanci do sada bili mahom glasačka baza demokrata, sa izuzetkom delova ove zajednice koji su poreklom izbeglice od komunističkih režima.
Analiza pokazuje da je podrška demokratskim kandidatima od 1980. bila konstantna i dostizala je svoje vrhunce 1996. i 2012.
Trend je nastavljen i 2016. kada je Hilari Klinton osvojila 65 odsto, a Tramp 29 odsto Hispano glasova.
Najbolji rezultat je zabeležen upravo 2012. usled Obaminog obećanja o reformi imigracione politike, što pokazuje važnost ovog pitanja.
Podeljenost ove zajednice između dve glavne partije koja sada postoji ima više razloga, koji su kompleksni i koji i samim partijama otežavaju kampanje.
Za početak, značajan deo Hispanosa pogađa pitanje imigracije, kao i radnih prava i minimalne zarade.
Marginalizovani deo ove zajednice zato često pronalazi demokrate kao bolje zastupnike svojih interesa, a često se i uspešno probija kroz političku hijerarhiju ove stranke.
Prva generacija imigranata zato je u proseku lojalnija demokratama i često postojanje problema kod ove grupe sa srodnicima i njihovim dobijanjem državljanstva daje progresivnim snagama glasačku prednost.
Na drugoj strani, po velikom broju društvenih pitanja, Hispanosi imaju u proseku više sličnosti sa republikancima i njihovim programom.
Ova grupa je u proseku više konzervativna oko pitanja abortusa, smrtne kazne i stavova prema LGBT zajednici u odnosu na nacionalni prosek.
Jak katolički religijski uticaj kod značajnog dela Hispanosa stvara povoljnu bazu za republikansku retoriku.
Bogatiji deo ove etničke grupe, a naročito pripadnici druge ili treće generacije imigranata, značajno češće se opredeljuju za republikance.
Ovo je i zajednica koja je od 2016. do kovid 19 pandemije 2020. zabeležila jednu od najvećih povećanja realne kupovne moći i standarda, što mnogi od njih povezuju sa Trampom.
U ovom trenutku, koliko god republikanci insistirali na rezervisanijoj graničnoj politici i tvrdom pristupu prema nelegalnim imigrantima, to ne znači da im navedeni trend ide nužno na štetu.
Slično se može reći i za otvoreniju politiku prema imigraciji od strane demokrata, koja iako kratkoročno daje prednost ovoj partiji, pokazuje se da nema garancija da birači iz ove etničke grupacije neće menjati partijsku lojalnost u kasnijim životnim fazama ili da to neće uraditi njihovi potomci.
Bodljikava žica protiv migranata za koju trenutni republikanski guverner Teksasa Abot insistira da se postavi neće sprečiti da Teksas u budućnosti ne postane većinski hispano savezna država.
Međutim, ni demokrate ne bi trebalo tome da se raduju, jer na osnovu dosadašnjih obrazaca to ne znači njihovu pobedu.
Politički inženjering u Americi nije lak, jer ljudi, a naročito ne čitave grupe njih nisu statične kategorije, već promenjive.
Glasačka baza Hispanosa je jedna od grupa koja se upravo pokazala kao najpromenjivija sa svojim opredeljenjima, a po broju i sve važnija.
Autor je programski direktor organizacije Novi treći put
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
