Zatvorski turizam

Kada se obelodani vest da se u epicentru turističke regije na teritoriji grada Užica planira izgradnja velikog zatvora, to prvo izaziva smeh kao posledicu šoka, jer zdrav razum to ne može da prihvati. Izjava gradonačelnika Užica Jovana Markovića da su predstavnici Ministarstva pravde, lokaciju Ponikve, 16 km. udaljenu od centra grada, prihvatili kao „dobru za takvu investiciju“, nameće dve pretpostavke: da Ministarstvo pravde i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pod čijom je ingerencijom turizam, nemaju koordinaciju u svom radu ili da su usvojene državne strategije u Srbiji samo mrtvo slovo na papiru.

Užice je do sada bilo prepoznatljivo po mudrim i duhovitim ljudima, erskom humoru, prvoj hidrocentrali u Evropi, prepoznatljivim srpskim brendovima, kulturi i vrhunskom sportu. Užice su u svetske okvire uveli Radomir Antić, Olivera Jevtić, Nemanja Vidić… Izuzetan geopolitički položaj Užica i prirodni resursi, Zlatibor, Tara, Mokra Gora, veliki su potencijal Srbije kao turističke regije.

Ponikve, na kojima se nalazi vojni aerodrom, bio je predviđen za konverziju u civilne svrhe, što bi privuklo i strane i domaće turiste i strane investitore u ovaj kraj, što bi dobrim delom rešilo problem nezaposlenosti u gradu i okolnim opštinama. Ministarstvo za kapitalne investicije na čelu sa ministrom Velimirom Ilićem, uložilo je 1,5 miliona evra za dekontaminaciju terena i obnavljanje piste, čime je 1. faza sanacije aerodroma, koji je stradao u NATO bombardovanju, završena.

Neshvatljiva politika aktuelne vlasti i maćehinski odnos prema užičkom kraju, kulminira planiranjem izgradnje zatvorskog kompleksa upravo na ovom mestu. U celom svetu zatvori se zidaju u najnepristupačnijim delovima država, pa čak i na pustim ostrvima, zbog eventualnog bekstva lica koja su osuđena za najteža krivična dela i ugroženosti stanovništva. To je jedan dokaz da ovakvim odnosom vlasti, Užice postaje „slepo crevo“ Srbije i žrtva regionalizacije.

Ako je državna politika da se preko svojih lokalnih političkih eksponenata, u Užicu, centru turizma, sagradi „Srpski Sing-Sing“, takva politika je za svaku osudu i Užičani to neće prihvatiti! Iz Užica su izmeštene najveće državne institucije poput EPS-a i Pošte. Nova reforma u pravosuđu, takođe je zaobišla Užice, jer je izmenom nadležnosti grad izgubio epitet dosadašnjeg pravosudnog centra.

Umesto obećanja koalicije na vlasti o izgradnji autoputa Beograd -Užice, nastavka radova na obilaznici oko grada, izgradnju aerodroma Ponikve, razvoja infrastrukture, pokretanja proizvodnje u gradu u kom su poništene 32 privatizacije, obećanih kompleksa bazena, Užice će uz blagoslov lokalnih političara na čelu sa gradonačelnikom Jovanom Markovićem postati centar za represiju i resocijalizaciju izvršioca najtežih krivičnih dela. Otvaranjem ustanove ovog tipa zatvaraju se vrata i za obećani univerzitetski centar i za nove investicije.

Pita li se gradonačelnik koji će to ozbiljni investitori da ulažu i grade i ko će decu da školuje u gradu koji će biti prepoznatljiv po najvećem srpskom zatvoru. Vrhunac ironije za građane Užica je izjava zamenika gradonačelnika Milovana Petrovića, koji vidi veliku korist za grad od izgradnje takve ustanove za dalji razvoj i prosperitet turizma ovog kraja i ostvarenje prihoda od poseta osuđenicima!?

Autorka je član Predsedništva Nove Srbije