Zloupotreba uvek moguća

Prof. dr Zoran Ivošević Prethodni postupak vodi se prema licu koje je kandidovano za određeni položaj, a pokreće se na zahtev organa kandidovanja. U tom postupku veće, na nejavnoj sednici, proverava da li je kandidat kršio ljudska prava u ranijem javnom delovanju. Ono to čini na osnovu spisa i dokumenata službe bezbednosti, suda ili drugog državnog organa, odnosno organizacije koja vrši javna ovlašćenja. Provera mora biti okončana u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva. Na osnovu rezultata provere, veće obaveštava podnosioca zahteva o tome da li je kandidat za položaj kršio ljudska prava ili ne. Obaveštava i samog kandidata. Kandidat koji bude obavešten da je kršio ljudska prava, ima pravo da u roku od narednih sedam dana izvrši uvid u spise i dokumente, na osnovu kojih je to utvrđeno. Po izvršenom uvidu, odnosno isteku roka, može da odustane od kandidature ili da uloži prigovor. Ako odustane, o tome obaveštava organ kandidovanja. Ako podnese prigovor, o njemu pun sastav Komisije odlučuje u roku od tri dana od dana njegovog prijema. Protiv odluke komisije kojom je prigovor odbijen, odnosno odbačen, podnosilac prigovora može podneti žalbu Vrhovnom sudu, u roku od sedam dana od dana prijema odluke Komisije.
Naknadni postupak vodi se prema licu koje već zauzima položaj, a pokreće se po službenoj dužnosti. U tom postupku, veće ima ista ovlašćenja kao i u postupku prema kandidatu za položaj. Ali, ako nađe da to lice snosi lustracionu odgovornost, ono može prigovorom tražiti da se održi usmena rasprava, radi izvođenja dokaza o kršenju ljudskih prava. U tom slučaju, rasprava mora biti održana u roku od 15 dana od dana izjavljivanja prigovora. Rasprava je nejavna, ako podnosilac prigovora ne zatraži da bude javna. Odluka o prigovoru donosi se po održanoj raspravi, a ako nje nije bilo – na sednici Komisije u punom sastavu. Donesenu odluku podnosilac prigovora može pobijati žalbom koja se, u roku od sedam dana od dana prijema, može podneti Vrhovnom sudu.
Po okončanju lustracionog postupka, prema odgovornom licu koje ne odustane od kandidature za položaj, odnosno od položaja, primenjuju se sledeće mere: javno saopštenje o kršenju ljudskih prava i zabrana zauzimanja položaja.
Saopštenje sa podacima o kršenju ljudskih prava objavljuje Komisija u sredstvima javnog informisanja koje sama odredi, a obavezno u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 32). Ova mera deluje i kao moralna sankcija.
Zabranu zauzimanja položaja izriče, po službenoj dužnosti, Vrhovni sud, najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog saopštenja. Lice pod ovom zabranom ne može zauzeti, odnosno zauzimati javnu funkciju pet godina od dana objavljivanja saopštenja Komisije. Ali, ima pravo da se vrati kod poslodavca kod kojeg je bilo u radnom odnosu neposredno pre zauzimanja položaja.
Ovo što je rečeno dovoljno je da se upozna i razume „lustracija na srpski način“. Ipak, da bi se otklonile neke dileme, korisno je imati u vidu odgovore na sledeća pitanja: 1) kako je moguće da o odgovornosti za kršenje ljudskih prava odlučuje komisija koja nije sud, 2) da li je lustracioni zakon moguće primeniti bez propisa o otvaranju dosijea tajnih službi, 3) da li lustracioni zakon može biti zloupotrebljen u političke svrhe.
Lustraciona komisija je sud po svemu, osim po nazivu. U to nas uveravaju odredbe lustracionog zakona o: samostalnom i nezavisnom karakteru tog organa (član 22. stav 2), sastavu Komisije i načinu izbora njenih članova (član 23); njenoj unutrašnjoj organizaciji (član 24), razlozima za prevremeni prestanak mandata člana Komisije (član 26), smetnjama za svojstvo člana Komisije (član 27), razlozima za razrešenje člana komisije (član 28), pravnim lekovima u lustracionom postupku (član 29), nadležnosti Komisije (član 30) i izuzeću člana Komisije (član 31).
Lustracioni zakon je moguće primeniti i bez posebnih propisa o otvaranju dosijea tajnih službi, jer je članom 15. stav 3. toga zakona predviđeno da su „svi organi i organizacije kod kojih se nalaze spisi čija se provera vrši, dužni da veću Komisije bez odlaganja omoguće uvid u sve tražene spise“.
Lustracioni zakon može biti zloupotrebljen (u političke i svakojake svrhe), baš kao i svaki drugi zakon. Zato valja obratiti pažnju na kvalitet onih koji utvrđuju lustracionu odgovornost. Uostalom, lustriran može biti i sam lustrator. Nesavesno vršenje dužnosti člana Komisije, razlog je za njegovo razrešenje, kao što je i razlog za razrešenje sudije (član 28. stav 1).
Post scriptum: U Predlogu lustracionog zakona pisalo je da meru oročene zabrane zauzimanja položaja izriče Ustavni sud. U skupštinskoj proceduri, Ustavni sud je zamenjen Vrhovnim sudom. Ali, redakcijskim nemarom, ova promena nije uneta u neke odredbe Zakona. Zato je usledila ispravka, kojom je greška otklonjena: u članu 32. stav 1. tačka 5, u članu 33. stav 1 i u članu 33. stav 2. Nažalost, u članu 33. stav 3. greška nije otklonjena. To mora biti učinjeno naknadnom ispravkom.