Međutim, ovakav specijalni monitoring rezervisan je samo za delovanje pravoslavne crkve, jer je ona oglašena kao glavni izvor desekularizacije društva, dok su ostale konfesionalne zajednice bez obira na to koliko njihovi predstavnici istupali sa političkih pozicija unapred amnestirani od ovakvih optužbi. To se posebno može videti u otvorenom političkom delovanju glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muarema Zukorlića koji ne propušta nijednu priliku da se oglasi kao politički angažovani verski lider i jedini zaštitnik obespravljenog bošnjačkog naroda. Bez obzira na to što on pokušava da se prikrije iza pozicije nestranačke ličnosti koja predstavlja kako on kaže treću političku opciju spremnu da popuni prazan politički prostor, jasno je da Muarem Zukorlić deluje ne samo kao verski nego kao i politički predvodnik Bošnjaka u Sandžaku. On tu svoju sada ogoljenu političku poziciju brani stavom da režim u Beogradu vodi tihi rat protiv Bošnjaka, a još konkretnije protiv njihovih mehanizama uticaja na ovo društvo. Muftija Muarem Zukorlić ume da bude još radikalniji u svojim političkim stavovima. „Nepoverenje i osećaj nesigurnosti naterali su me da zaoštrim retoriku. Takav ambijent nas tera na oštriju retoriku i na poteze koji su nekonvencionalni. S pozicija učenja islama, Ustava Srbije i zakona o crkvama i verskim zajednicama i o nacionalnim savetima to nije sporno. Odgovorno mogu reći da ne bih ni razmišljao o takvom koraku da živimo u normalnom i stabilnom vremenu, prostoru i sistemu.“ Na ovaj način jedan verski vođa brani i pokušava da racionalizuje svoj politički angažman kao vanredno sredstvo u vanrednim prilikama, i to je situacija koja njemu daje za pravo da se upliće u politiku na najprizemniji politikantski način. On se pri tome služi neprikrivenim podsticanjem nacionalnog radikalizma i sve to opravdava ugroženošću Bošnjaka. To je retorika koju smo slušali devedesetih godina i poznato nam je svima kakvi su bili njeni rezultati. Na pitanje da li njegovo političko angažovanje može dovesti do novih podela, Muarem Zukorlić kaže da se nije nikada odrekao uticaja na važne političke tokove, posebno kada je u pitanju ono što je od sudbinskog značaja za Bošnjake.

Izbori za nacionalne savete je prilika koju ovaj versko-politički komesar jednostavno nije mogao da propusti. On je nosilac liste Bošnjačke kulturne zajednice na predstojećim manjinskim izborima. Ovaj klasični politički angažman se očigledno kosi sa njegovom funkcijom verskog poglavara, ali on se potrudio da pruži obrazloženje za ovakvo svoje političko delovanje. „Ovaj korak potvrđuje značajnu ugroženost Islamske zajednice, ugroženost prava pripadnika IZ, a i ugroženost identiteta Bošnjaka. Jednom narodu lišenom konvencionalne zaštite ne preostaje ništa drugo do da pravi nekonvencionalne poteze. Ovo je jedan nekonvencionalan potez, izazvan aspektima nepravde koja nam se čini. Kao odgovor na jedno vanredno stanje, vanredan potez je sasvim racionalan.“ Zaista veoma interesantno shvatanje racionalnosti u političkom životu, i to formulisano od strane verskog poglavara jedne konfesije koji deluje u sekularnom društvu u Srbiji. Muarem Zukorlić i sam tvrdi da smišljeno zaoštrava svoju političku retoriku podstičući na taj način bujanje bošnjačkog nacionalizma kao najefektivnijeg političkog sredstva za što veću mobilizaciju birača. Ovakvo otvoreno političko huškanje jednog istaknutog verskog vođe nije prouzrokovalo osudu naših dežurnih i toliko brižnih boraca i borkinja protiv zloupotrebe religije u političke svrhe. Verovatno je za njih prihvatljivo ovo komesarsko delovanje.

Ovakva teška zloupotreba izbora za nacionalne savete dovodi u pitanje njihov smisao, jer se radi o ogoljenom politikanstvu i političkoj zloupotrebi Islamske zajednice. U svojoj političkoj zaslepljenosti Muarem Zukorlić je čak doveo u pitanje i položaj i značaj Roma kao nacionalne zajednice. „Narodi i nacionalne zajednice, koje nisu imali ni Ugljanina ni Ljajića, na primer Romi, dobili su potpuno ista prava kao Bošnjaci. Sve to što su oni radili bilo je bez efekta za ovaj narod.“ I ovi stavovi samo potvrđuju da je u svojim političkim obračunima Zukorlić izgubio svaku meru i da se neodgovorno poigrava sa radikalizacijom položaja Bošnjaka na veoma osetljivom multietničkom i multiverskom prostoru. Odvojenost verskih zajednica i države i odbrana sekularizma kao jednog od najvažnijih principa u organizovanju i funkcionisanju demokratskog društvu mora biti bezuslovna i odnositi se na svakog onog ko pokušava da naruši ova suštinska civilizacijska načela.