Lukas na Terazijama

„Klošaru jedan, ti ćeš sa mnom da se igraš! Misliš da ne znam da jebeš onog kepeca iz Zvezda Granda!“ – kad je to izgovorila, nisam mogao da se kontrolišem – „Taj kepec se bolje kara od tebe. I bolja je riba od tebe. A s tobom mogu da legnem samo kad sam pijan!“ – glase rečenice u knjizi Ace Lukasa, čija promocija je održana na umetničkoj sceni pozorišta na Terazijama.

Udahni! Udahni! Nema vazduha. Zatvori usta, otrovaćeš se! Gledaš, širiš zenice, kolačiš oči. Zažmuri, zatvori oči. Otrovaćeš se!

Ne tako davno, rešiše da „izbace“ Desanku Maksimović iz lektira. Kažu „vanvremenost Desanke Maksimović se ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj“. Da je tražila pomilovanje za one kepece koji se bolje karaju od onih što nisu kepeci, uklopila bi se u poetičke okvire epohe. Da je tražila pomilovanje za kurve, ološe, fukare, narkomane, šljam i mulj, ostala bi u okvirima epohe. Učenici bi bili u stanju da je razumeju, jer samo one slične nama razumemo i prihvatamo.

Danas svako može da napiše, izda knjigu. Čak nije reč o nekom velikom novcu. Laguna je odlučila da bude izdavač biografije gore pomenutog pevača. Finansijski sektor Lagune je verovatno procenio da će to doneti profit. Legalno zarađen novac. Hoćeš knjigu, kupiš knjigu. Čist račun, duga ljubav! Ono što para oči i uši, ono što zariva prljave nokte u kožu je bahatost pojedinca. Tamo neki pevač je izdao knjigu i svoj ego je odlučio nahraniti promocijom na Terazijama. Odlučio je da na Terazijama čita odlomke svoje knjige: „Imao sam lisice na rukama kad sam se u zatvorskom hodniku sreo sa Cecom Ražnatović…“

Koliko košta da se na mestu na kom je bila prva premijera Nušićeve komedije „Dr“, dodje Aca Lukas i čita o kepecima, karanju i Cecama? Ima li cenu da na scenu a kojoj su prve glumačke korake napravili Miki Manojlovic i Predrag Ejdus, izađe Aca Lukas i čita odlomke svog visoko literarnog života? Koliko košta to što se Aca Lukas popišao po celom izvođačkom sastavu pozorišta na Terazijama, a koji čine: glumački, baletski, horski i orkestarski ansambl.

„Humorističko, ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora biti tamo gde šetaju beskućnici i besprijateljnici, gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće.“ – ništa tamo više nije smešno. Ubili smo i vreme i ljude. Ubili smo dostojanstvo. Ubili smo kulturu. Ubili smo nasleđe. Ubili smo sve one koji bi možda plakali za nama. I kad zatvorimo oči i uši ostaće tišina, muk, vakum. Prazan prostor.