Za reviziju ili protiv nje 1ilustracija Foto: pixabay / jackmac34

Pišem povodom teksta objavljenog u dnevnom listu „Danas“ od 13. maja, a povodom izvedbe ljotićevske koračnice na ceremoniji povodom Dana pobede nad fašizmom. Smatram da je novinarka Ivana Nikoletić napravila grešku pri izboru istoričara Milivoja Bešlina za svoga sagovornika.

U nastavku teksta obrazložiću šta to konkretno zameram g. Bešlinu.

G. Bešlin bi, pre svega, morao obratiti pažnju na izbor reči pri opisivanju aktuelnih događaja. Premda je Dodik u veoma negativnom kontekstu govorio o Josipu Brozu Titu, što jeste za svaku osudu, reč „strvinarenje“ treba ostaviti za privatne razgovore i rečnikom se uzdići iznad ograničenih ljudi, a ne spuštati se na taj nivo, jer dna nema. Indecentno je opisivanje austrijskog književnika i nobelovca Petera Handkea kao „moralno razvratnog“ i nekog ko „uživa u egzibicionizmu slavljenja i adoracije masovnih ubica Š…Ć“.

Vaš list, sa skoro četvrt veka tradicije, nikako nije smeo dopustiti ovakvo vređanje inteligencije i sintaksičko nasilje nad srpskim jezikom, od čoveka čija upućenost u Handkeov literarni rad nije poznata. Takođe, nazivanje g. Handkea „anti-antifašističkim“ (po principu dvostruke negacije da se zaključiti značenje) nedopustivo je, jer se može lako pretpostaviti da Handkeova podrška Srbiji i srpskom narodu, u doba rasprostranjene negativne propagande, predstavlja nešto sramotno.

Sam Handke je tih turobnih ’90-ih godina ukazao na činjenicu da su svi jugoslovenski narodi žrtve šovinističkih političara, pokazujući time sposobnost kritičnog razmišljanja i širinu svojstvenu intelektualcima i istinski slobodnim ljudima.

Treba podsetiti i na činjenicu da je ideja Velike Srbije, kao države koja bi obuhvatala celi srpski etnički prostor napuštena 1918, stvaranjem Kraljevine SHS. Nažalost, Milivoj Bešlin, kao jedan od najglasnijih pripadnika građansko-evropske struje među istoričarima, umesto da objektivno i prijemčivo prikazuje našu savremenu istoriju, čini to na loš način, prečestim pominjanjem „genocidne velikosrpske ideje“, dajući povod revizionistima da nastave.

Revizija, bolje reći prekrajanje, može biti zaustavljena jedino savremenim pristupom – bez uvreda na račun druge strane, ali uz korišćenje brojnih materijalnih i pisanih istorijskih izvora iz domaćih i stranih arhiva, koji bi sami po sebi stavili tačku na ovu tešku temu, koja razdire ove prostore već tri četvrt veka.

Autor je student Ekonomskog fakulteta BU

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Za reviziju ili protiv nje”

  1. Gospodine Arsiću Dr Milivoj Bešlin je doktorirao istorijske nauke, nije studirao ekonomiju kao Vi te je kompetentan da govori o periodu II svetskog rata pošto je upravo na tome doktorirao.

    • To što je Bešlić doktor nauka ne može uskratiti Arsiću pravo da ima svoje mišljenje. Arsić je u pravu u onome što je naveo u svom komentaru. Bešlićev tekst je sve ,samo ne naučni, kolikogod da je on doktor istorijskih nauka.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.