Poštujem i energiju koju ulaže advokat Srđan Aleksić ne bi li pojavu raka povezao sa osiromašenim uranijumom.

Nedavno besmo pozvani da sučelimo mišljenja u jednom televizijskom duelu, a rastadosmo se srdačno, kao prijatelji. On je svestan teškoća dokazivanja uzročno-posledičnih mehanizama iza kojih ne stoji nauka, ali reče da mu je cilj da pomogne svojim zemljacima s juga Srbije, makar da im, u ime griže savesti, neko iz NATO zemalja plati troškove lečenja. Nalazim da je takav napor plemenit, pa mu obećah i svoju pomoć.

No, razmotrimo činjenice, posebno u odnosu na preobojenost koju im dade novinarka Zorica Miladinović.

Prvo, ne sećam se da sam, bar u bližoj prošlosti, bilo šta „ocenio“, a pogotovu „kazao“ za „naš list“. Prepoznajem, međutim, stavove iz nekih svojih davnih članaka. Ne pravim pitanje – dopuštam da je to novinarska sloboda, mada je jedno reagovati u ovom vremenu, a sasvim različito u odmakloj prošlosti. Ja ostajem pri onome što sam tada pisao, ali principijelno ukazujem da je sporno takvo stapanje vremenskih planova.

Drugo, nedozvoljeno je zavoditi čitaoce tvrdnjom da se „alarmantni podaci o obolevanju stanovništva Srbije ne mogu prioritetno vezivati za osiromašeni uranijum“. Podjednako korektna bila bi konstatacija da se, recimo, „alarmantni podaci o nestanku dece ne mogu prioritetno vezivati za vrtiće“. Kakvi su to „alarmantni podaci“ za koje ne zna nijedan odgovoran stručnjak?

Treće, takođe je nedopustivo zaključiti, u kontekstu vezanom za rak, da „na povećano obolevanje utič(e) stres“. S jedne strane, u Srbiji nema takvog povećanja, bar kada se pošteno računa rizik (opet, manipulacija podacima!), a s druge strane, stres utiče na pojavu infarkta, ali nikako i raka!

Četvrto, ne smeju se zvanični podaci Instituta „Batut“ podvesti pod kategoriju: „Među stručnjacima se može čuti i drugačije mišljenje“. Čak i najzadrtiji teoretičari zavere oklevaju da javno dovedu u pitanje naše jedine verodostojne podatke!

Peto, kada se polazi od „evidentnog porasta obolevanja od karcinoma na ovim prostorima“, moraju se pružiti dokazi zašto takvu „istinu“ negiraju kompetentni stručnjaci.

Šesto, novinar koji se bavi rakom morao bi da razume razliku između karcinoma i kancera. Grupa bolesti koju ima u vidu u velikoj meri obuhvata leukemije i limfome.

Sedmo, još jedna zabluda koja se nameće čitaocima jeste da je osiromašeni uranijum bacan „najviše južno od Jagodine“. S jedne strane, implikuje se da ga je bilo i severno od Jagodine (netačno!), a s druge strane, da su od bombi s takvim punjenjem stradali, recimo, Ćuprija i Paraćin. Po istoj sklonosti ka poštovanju činjenica, moglo je da se napiše i „južno od Horgoša“, ali je jedina istina da je tim bombama gađan samo rubni deo prema KiM u Pčinjskom okrugu.

Osmo, ne treba sumnjati da su veterinari „zabeležili rađanje teleta s dve glave ili prasića s dve glave i više nogu“. Radi potpunosti informacije, valjalo bi proveriti da li takve fenomene uočavaju veterinari u Hrvatskoj ili Mađarskoj. Posebno je važno proveriti da li ima razlike u učestalosti ovih anomalija.

Deveto, impresivan je podatak da se u Vranju dnevno „registruju po dva pacijenta obolela od karcinoma“. Utisak bledi ako se doda da u Leskovcu, Kragujevcu ili Plovdivu svakodnevno beleže isti ili veći broj osoba s tom dijagnozom.

Deseto, po istoj logici, podatak da u Pčinjskom okrugu „oko šest hiljada ljudi boluje od te bolesti“ dobija smisao tek ako se navede koliki bi bio očekivani broj obolelih (verovatno približno isti) u toj populaciji.

Jedanaesto, bizarno je ignorisati podatke Instituta „Batut“ (osim u antrfileu), a nametati kao otkrovenje „saznanja“ nevladine organizacije Društvo Srbije za borbu protiv raka. S jedne strane, ne radi se o podacima tog udruženja građana (članovi njegove uprave se ograđuju), već samo njenog predsednika, koji krivotvori podatke „Batuta“ (Društvo ne raspolaže svojim podacima). S druge strane, Skupština Srpskog lekarskog društva je osudila „kreativno“ ponašanje predsednika Društva, a isto se sprema da učini i Lekarska komora Srbije.

Dvanaesto, tačno je da se u Srbiji rak (ne karcinom!) „pojavljuje 2,5 puta više od svetskog proseka“, ali je novoobolelih od, recimo, urođenog iščašenja kuka bar toliko puta manje od proseka u svetu. Objašnjenje je jednostavno: rak je prevashodno bolest starih, ali ako se računa na naučno jedino ispravan način, rizik obolevanja i umiranja od raka je u Srbiji poslednjih godina manji nego ranije.

Ostanimo na broju 12.

Autor je profesor univerziteta, epidemiolog