Diskreditacija istorijskog konteksta

O kritici knjige Vuka Draškovića "I grob i rob"

Ostavite komentar

  1. Džaba, što više šutirate mrtvo truplo avnojevske Jugoslavije, to je ona sve življa i večnija, nema druge!

      1. Četvrti kongres KPJ 1928 u Drezdenu kao i peti kongres Kominterne u Moskvi 1925 temelji su svega onoga što su komunisti radili posle toga. To nije nikakva tajna već notorne činjenice. Ciljevi kraljevine su poznati, Evropa i pravno, spoljnopolitički, ekonomski….

    1. Ne postoji AVNOJ-evska Jugoslavija, država pod IMENOM JUGOSLAVIJA proglašena je dvadesetak godina ranije – kada ćemo to jednom naučiti- lekcija iz osnovne škole.

  2. Samo jedna činjenica je nepobitna. Da je u „vojvodini“ koja nije postojala kao takva u Drugom svetskom ratu, bilo toliko „boraca“ koliko je bilo „penzionera boraca“ posle rata ili bar koliko ih ima sada po PIO mesečnom biltenu za januar 2021 ~4200 (8 pešadijskih brigada) nikada nebi bilo „novosadske racije“ a kamoli da bi nemci formirali „sremski front“.
    Sa „dva svedoka“ „zmimovaoci u Jakobsfeldu“ i „skrivači na salašu u malom ritu“ 76 godina kasnij i dalje primaju penzije za izmišljeno „ratovanje“

    1. Najveći deo tih „spomeničara“ sa dva svedoka u Vojvodinu je stigao iz Bosne i Crne Gore, i manji broj su Sremci. Ukoliko niste obavešteni, Vojvodina je postojala i pre 2. Svetskog rata kada je Kraljevina Jugoslavija bila podeljena na banovine, i tada se zvala Dunavska banovina. Današnji naziv duguje AVNOJ-u.

  3. Velite Komunisti su saradjivali s Nemcima do napada na SSSR. Budite precizni, pa nam kazite o kojim je komunistima rec. Pregovori partizana s Nemcima nisu dali rezultate. Sem razmenne zarobljenika, nista vise nije postignuto. Partizani nisu bili zasticeni Zenevskom konvencijom o ratnim zarobljenicima, jer im Nemci nisu priznavali status ratnih zarobljenika. Kada su se Koca, Djilas, Velebiti pojavili pred nemackog generala ovaj ih je docekao urlanjem “ne pregovaramo s banditima”. Posle toga usledila je bitka na Sutjesci u kojoj je poginulo 7,000 partizana, a ubijeno 1,000 Nemaca.Nemci su nastavili da gone partizane do kraja rata, kada su priznali poraz i pred partizanima polozili oruzje. Osim armija SSSR, USA i Britanije, Nemci su samo pred JNA polozili oruzje. Bilo bi korektno da Draskovic kaze, koliko su cetnici ubili Nemaca, koliku izbacili iz vojnickog stroja i koliko ih je poginulo u borbama protiv Nemaca? To je mera doprinosa pobedi nad fasizmom, ostalo je verbalno zongliranje i excuse da se sakrije istina. Jos sramniji je pokusaj da se Nedic prikaze u simpaticnom svetlu i tvrdnja da njegova policija nije hapsila Jevreje. Neka objasni ko je sastavljao spiskove Jevreja i ko je policiju dovodio do kuca gde su oni ziveli?

  4. (6. put) G-din Ristić već po ko zna koji put od kafansko-slavskih priča konstruiše „istorijske kontekste“, „istorijske činjenice“, „istorijske istine“…
    1) Englska (valjda britanska) obaveštajna služba jeste učestvovala, ustvari pokušavala da učestvuje u organizaciji demonstracija 27. marta 1941. i rušenja vlade Cvetković-Maček, ali njen uticaj nije bio ni odlučujući, pa ni baš mnogo bitan („stigla“ je tek do nekoliko ministara) – da nije bilo grupe oficira oko generala Mirkovića, grupe političara oko Branka Čubrilovića i Srđana Budisavljevića i, pre svega i odlučujućeg, raspoloženja naroda ni od puča, ni od demonstracija ne bilo ništa!…
    2) Pojam/termin/kategoriju… i praksu antifašizma su stvorili komunisti – Klara Cetkin i Karl Radek su 1924. skovali termine „fašizam“ i „antifašizam“, Lav Trocki 1927. razvija teoriju o fašizmu (i antifašizmu), Georgi Dimitrov 1933. u kao najbitniji faktor u nastanku i „razvoju“ fašizma uvodi finansijski kapital, a komunisti na terenu, uključujući i jugoslovenske komuniste, sprovode (i) antifašističku politiku!…
    Zatim, od 1933. svake godine SSSR nudi Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD, kao i Poljskoj, sklapanje antifašističkog saveza (i fronta), što one redovno odbijaju i, nasuprot tome, sa Nemačkom i Italijom tesno sarađuju i politički, i ekonomski, i kulturno… i imaju samo reči hvale za „uspehe“ Musolinija i Hitlera, Italije i Nemačke… (Zanimljivo je, naprimer, da nijedan od zapadnih političara sve do 1945. nikada nije izgovorio reč „anti/fašizam“ i da se saveznička koalicija zvala Antihitlerovska koalicija)
    3) Po humanitarnom (ratnom) pravu za stanje na okupiranim teritorijama odgovornost, tj. legalitet (i „legitimitet“), s/nose okupatori (u Jugoslaviji: Nemačka, Italija, Bugarska, Mađarska, Rumunija) i nema nikakvog legaliteta yu-vlada – Kraljevska vlada je izgubila legalitet (i legitimitet) onog trenutka kad je posedala u avione i odletela (prvo u Kairo, pa) u London i potpisala kapitulaciju 17. aprila 1941!…
    Narodi Jugoslavije su preko NOViPOJ i NOP (i samoorganizovanih NOO), predvođeni komunistima, u stalnim borbama sa okupatorom i fašistima/nacistima osvojili konkretni legalitet (i legitimitet) da formiraju vlast (NOO i AVNOJ) i organizuju celokupan život – od kurseva za opismenjavanje i školstva, preko „ratne ekonomije“, pa do zdravstva, kulture i verskog života (u partizanskim štamparijama je, između ostalog, objavljeno devet izdanja Biblije)!…
    4) Pregovori „Titovih partizana“ sa Nemcima, tzv. Martovski pregovori, nisu proizveli nijednu pravnu činjenicu (naprosto nikakvog sporazuma nije bilo), niti je bilo ikakve operativne, borbene saradnje između partizana i Nemaca (Italijana, Bugara, ustaša, domobrana, balista…), a sve vreme pregovora traju borbe na frontu!…
    5) Istovremeno, i pre i posle Martovskih pregovora, sve vreme rata JVuO, službena“ vojska Kraljevske vlade u Londonu i njen ministar vojni đeneral Draža Mihailović operativno, borbeno i po sporazumima (samo u leto 1944. po 22 sporazuma sa Vermahtom) sarađuje sa Nemcima, Italijanima, ustašama, domobranima… protiv NOViPOJ (komunista, partizana u kojima je bilo mnogo pripadnika drugih političkih partija, partijski neorganizovanih, verskih službenika…) i sopstvenog naroda, a ne protiv okupatora (i fašizma)!…
    To je bio razlog zašto su Saveznici stali na stranu NOViPOJ, NOP-a i AVNOJ-a na Teheranskoj konferenciji 1943. i zašto su „naterali“ kralja Petra II 1944. da raspusti JVuO, smeni sa položaja ministra vojnog i ražaluje đenerala Mihailovića – zbog odbijanja ove naredbe, kralj je čiča Dražu proglasio izdajnikom!…

Ostavite komentar

Reakcije

Mržnja zna da košta 7

Mržnja zna da košta

Formiranje Skupštine grada Beograda i najavljeno formiranje Skupštine Srbije omogućava svim partijama da ponude rešenja za probleme sa kojima se svi suočavamo.

Naslovna strana

30. i 31. jul 2022.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Danica Vučenić, novinarka

Danas volim jer je nepoverljiv prema političarima i preispituje i sumnja u svaku informaciju.