Foto: Beta/ Branislav Božić

Ovaj deo iz Kiplingove nedavno otkrivene pesme „The Press“ (Štampa), verovatno je najkraći i najbolji odgovor na harangu koju je, protiv Regulatornog tela za elektronske medije, pokrenuo CINS, preuzeo Danas, a zasolili jedna Đilasova služavka, i dva batlera. Nešto više od toga i ne mora da se kaže, pošto je više nego jasno da je REM ovakve naslovne strane i gomilu lažnih vesti, zaradio zato što je deo opozicije odlučio da ovo regulatorno telo proglasi za osnovni RAZLOG svog neizlaska na izbore.

Otuda i kampanja, u kojoj vi, i CINS, i služavke, i batleri, ne obaveštavate javnost ni o čemu, nego je ubeđujete, i to lažući, da je SZS u pravu, da su Đilas i Boško takođe u pravu, i da je REM, o kojem ta javnost uglavnom ništa ne zna, kriv za ovu lakrdiju od bojkota, dovoljno glupu da joj je potrebno još gluplje objašnjenje. Zato ste, najpre, i izmislili izveštaj REM-a, koji ne postoji, a kada ste demantovani, i kada je jedini pravi izveštaj pokazan, krenuli ste dalje, obrnuli igricu i izmislili „tajni“, izveštaj REM-a, neki koji smo mi valjda sakrili od javnosti. I na to smo odgovorili, i pokazali da nikada, nigde, nikakav „tajni“ izveštaj nije postojao, niti postoji. I da nikada REM nije ni usvajao, niti potom krio, to o čemu pišete.

Postoje zakoni u ovoj zemlji, koje mi poštujemo, a koji ni SzS, ni vas očito ne zanimaju, i po tim zakonima, jedini izveštaj koji REM mora da usvoji je onaj koji se bavi količinom reklama (komercijalnog sadržaja), koje stranke emituju u kampanjama. Taj izveštaj REM prosleđuje Agenciji za borbu protiv korupcije, koja na osnovu njega proverava koliko je koja stranka potrošila novca, a druge službe, potom, da li je plaćen porez. I to smo i uradili, poštujući zakon. Isti onaj po kojem nemamo nikakva prava da uređujemo programe privatnih televizija, niti da određujemo koliko će se koji političar na njima pojavljivati.

To, profesionalne standarde, pravila, zanat, bi trebalo da uradi, reguliše, ona profesija, u kojoj su služavke i batleri proveli decenije, a da ništa, po tom pitanju, nisu učinili, pošto im je važnije bilo da se bave ličnom promocijom i politikom, nego zanatom. I zato sada lažu da su izveštaji zakonska obaveza, i, još više, da je, u vreme njihovog službovanja u REM, ova ustanova po tim izveštajima postupala i kažnjavala, bilo koga.

?ada je za izbore 2012. godine, Dragan Đilas, na Studiju B, gradskoj televiziji, a baš on tada gradonačelnik, emitovao svoje predizborne spotove van predizbornog bloka, i kada se nije skidao sa ekrana iste te televizije, nije kažnjen niko. A zakonski osnov, zbog neobeleženih reklama, jeste postojao. Prema tome, i sve zajedno, sve što ste uradili jeste lažna vest, u sklopu kampanje one političke opcije sa kojom ste se, očigledno, poistovetili.

Zašto ste umislili da ne treba samo da pratite politiku, nego i da u njoj, navijajući, i učestvujete, vaša stvar, imate na nju i pravo, ali na lažne vesti, na lenjost, zaobilaženje istine, i spinovanje, nikakvo pravo nemate i trebalo bi da za to odgovarate. ?ao i za sakrivanje činjenica, od kojih je najvažnija ona da zahtevi SzS da REM zabrani informativne programe privatnih televizija, nemaju nikakve veze sa zakonom, nego ga, naprotiv, i krše.

I to samo tamo gde im odgovara, jer se nisu setili (baš kao ni vi), na primer, da se pobune (pobunite), kada REM nije reagovao na to što je N1 prenosio, uživo, van izborne kampanje, kršeći zakon, i politički upad u RTS, i politički skup na Trgu Republike. A nismo reagovali (mada bi to morala da bude međunarodna reakcija, jer, gle čuda, ove televizije su registrovane u Luksemburgu), baš ni kada su druge televizije prenosile druge političke skupove, zato što verujemo da i na taj način štitimo pluralizam, i pravo na drugačije mišljenje, a i nikada sebe nismo doživljavali kao cenzora, nego samo kao regulatora.

Preskočili ste, takođe i činjenicu, da na, šezdeset odsto televizora u Srbiji, jedan kablovski operator koji se zove SBB, opet protivno našem obavezujućem uputstvu o logičkoj numeraciji, na brojevima 1 i 2 (i 1 i 2 na daljinskom), nalaze televizije Nova i N1 koje su, svaki dan, od 0-24, protiv aktuelne vlasti. I sve to, taj amaterski spin, radite za iste one političare koji su, dok su bili na vlasti, posedovali novine (Press), donosili sumanute zakone o informisanju, hapsili novinare, otimali redakcije, smenjivali glavne urednike, gasili novine koje im se ne sviđaju, reklamama ucenjivali medije, kontrolisali celokupni medijski prostor, i postavljali služavke i batlere u REM, valjda da bi izigravali nezavisne služavke i batlere.

Za njih? Stvarno? Koja je, onda, vaša najniža cena?

P.S.

Molimo vas da služavkama i batlerima prosledite Zakon o elektronskim medijima i Zakon o informisanju, da ih pročitaju i da nam jave koji smo član tačno prekršili. Takođe, poslaćemo im i tačno u kojim zemljama regulatori, po zakonu, kontrolišu izbore, a u kojim ne, takođe po zakonu, a u kojima su nadležnosti podeljene. Tek da ne lupetaju.

 

Povezani tekstovi