Kako je Radomirović uspeo da porazi samog sebe 1Foto: Presscentarrs

Izborna skupština Udruženja novinara Srbije (UNS) poslednjih dana bila je tema brojnih medijskih komentara.

Kolega Aleksandar Milošević u listu „Danas“ objavio je svoje viđenje. Tačno je da je u pretežnom delu, naročito prvog dana, bilo burno.

Ali to je zato što su se tokom prethodnih meseci u UNS-u otvarali brojni problemi, koji nisu rešavani već su se, kako je vreme odmicalo, a dan Skupštine se približavao, samo još više produbljivali.

Došlo je do nepremostivih razlika između „struje“ Vladimira Radomirovića i Živojina Rakočevića – kolega Milošević govorio je o „struji“, ali samo jednoj, ne onoj kojoj sam pripada.

Možda Aleksandar Milošević ne zna, ali pravo da predlažu i biraju kandidate imaju svi članovi Uprave.

Međutim, Radomirović se odlučio da pravo predlaganja dodeli samo sebi. A glasanje, za samo njegov predlog, prepustio je članovima Uprave. I dobio je podršku za svoj predlog, ali samo manjinskog dela.

Do sada, javnost je uglavnom bila bombardovana informacijama da se manjinski deo Uprave (10, 12… od 40 članova) suprotstavlja Radomiroviću, a podržava Rakočevića.

Nikada nije rečeno da Radomirović ni za jednu odluku, koje je uvek na kraju besramno potpisivao u ime Uprave, nije imao većinu glasova članova te iste Uprave.

Aleksandar Milošević je mišljenja da novi predsednik UNS-a duguje starom jer ga je na samoj Skupštini vratio u izbornu trku.

Nije Živojin Rakočević vraćen na listu „milošću“, već odlukom Skupštine i to na osnovu zvaničnog Prigovora koji je prethodno, na početku sednice, uložen Izbornoj skupštini.

Nikakve dileme nema da je Kandidaciona komisija (Ljiljana Smajlović, Petar Jeremić – inače istovremeno i potpisnici podrške Radomiroviću za novi mandat) protivstatutarno odbila Rakočevićevu kandidaturu za predsednika UNS-a, te je on uložio Prigovor Skupštini kao najvišem organu, sa zahtevom da bude vraćen na listu kandidata.

Jasno je da je Radomirović na Skupštini pozvao učesnike da glasaju da se njegov protivkandidat vrati u izbornu trku, iako je do tog dana govorio da to nije u skladu sa Statutom, zato što je bio apsolutno siguran da će u glasanju, koje je sledilo, on sigurno pobediti.

A kako i ne bi bio siguran, kad je autobusima i kombijima dovedeno najmanje 150 novinara i „novinara“ iz više gradova u Srbiji (deo je stigao iz nekoliko beogradskih redakcija), sa samo jednim zadatkom da na glasačkom listiću zaokruže njegovo ime. Svi oni su u UNS, bez ikakve provere i selekcije učlanjeni, uglavnom, preko kolektivnih spiskova samo nekoliko dana pre Izborne skupštine.

Nekoliko sati pre nego je pred skupštinarima govorio da Rakočevića treba da vratimo u izbornu trku, zarad jedinstva UNS-a, demokratije… Radomirović ga je ispred Hotela Jugoslavija, prostački opsovao. Na pruženu ruku i „Dobar dan Vlado“ Radomirović je Živojinu Rakočeviću uzvratio psovkom.

Ne vidi se iz teksta Aleksandra Miloševića ni nesporna činjenica da su svi članovi radnih tela Izborne skupštine UNS-a unapred pripremljeni kao predlog Radomirovićeve „struje“, uz dopunu jednog člana radnog predsedništva i dva člana izborne komisije, koje je predložila Rakočevićeva „opcija“.

Vidim da je problem kolegi Miloševiću i nastavak sednice drugog dana Skupštine, u nedelju. Nastavak je prethodnog dana zakazan po predlogu i uz saglasnost advokata Zorana Lakićevića i predsednika Vladimira Radomirovića, a najavio ga je član radnog predsedništva Slobodan Ćirić.

Verovatno je prema već unapred osmišljenom scenariju trebalo tada samo formalno da se proglasi i konstatuje apsolutna Radomirovićeva pobeda. Međutim, desio se obrt.

Pobeda je bila na strani druge struje. Zoran Stanojević je vodio nastavak sednice i u nedelju. Na tom delu sednice učestvovalo je oko 150 članova UNS-a.

Zašto nije došao Vladimir Radomirović i svi ostali iz njegove „struje“, ostalo je nepoznato. Kažu da su viđeni da sede u kafićima u blizini hotela.

Na osnovu izveštaja Izborne komisije (sedam članova, od kojih je čak pet bilo na predlog Radomirovićeve „struje“), Skupština je konstatovala da je izabran novi predsednik, kao i članovi Nadzornog odbora i Suda časti.

Što se tiče glasanja za članove Uprave, ta ista komisija je saopštila da su tokom noći zapečatili kutiju, jer je ustanovljena nepravilnost da se u kutiji nalaze dva listića više u odnosu na upisan broj onih koji su preuzeli listiće za glasanje (510 od 599).

Aleksandru Miloševiću možda nije poznato da u Statutu UNS-a jasno piše da promena broja učesnika Skupštine, a tokom trajanja Skupštine, u odnosu na broj verifikovanih učesnika, ne utiče na dalje donošenje i validnost odluka tog tela.

Od skora je član, ujedno potpisnik kandidature Vladimira Radomirovića i na njegov predlog kandidat za Upravu.

Ipak, kao neko ko pretenduje da bude funkcioner UNS-a, kolega Milošević nije došao na ponovljeno glasanje za Upravu UNS-a. Nije došao da glasa za listu na kojoj je upravo on jedan od kandidata. Iako je iz Beograda.

Ali, zato mu smetaju oni koji su došli i što je „samo“ njih 141 glasalo (neki su iz Beograda, ali i iz Valjeva, Novog Sada, Kruševca, sa Kosova i Metohije, Smedereva, Požarevca, Negotina, Bora, Aleksinca, Sjenice…).

Ne znam da li je bitno, ali treba pomenuti da je prema izveštaju Verifikacione komisije sa početka rada Skupštine bilo potrebno 72 redovna člana UNS-a, odnosno 4 odsto od ukupnog članstva, da bi sve odluke ovog tela bile punovažne. A u nastavku sednice u nedelju bilo ih je duplo više.

Možda je dobro podsetiti se prethodne Izborne skupštine koja je održana u Ivanjici 2017. godine.

Tada je Radomirović bio jedini kandidat i izabran je za predsednika UNS-a sa 122 glasa. Glasalo je 130 redovnih članova. Sada je dobio duplo više glasova, čak 241. Ali nije dobio drugi mandat.

Ko gubi ima pravo da se ljuti. Samo što bi trebalo da se ljuti na sebe i svoje savetnike. Jer je ovoga puta izgubio u utakmici čija je pravila i suđenje lično organizovao i vodio.

Propustio je kolega Milošević da u novinarsku sramotu uvrsti cenu koštanja Skupštine u Hotelu Jugoslavija – 4 miliona dinara, kršenje epidemioloških mera okupljanjem 600 ljudi, ali to mu ne smeta, jer je za to odgovorna njegova, odnosno Radomirovićeva „struja“.

Jovanka S. Stanojević, novinarka, član Uprave Udruženja novinara Srbije

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.