Na primer, naučnu monografiju iz istorije nauke koja se bavi razvojem ideja o evoluciji od antike do modernog doba (Škorić, M. i A. Kišjuhas, 2012, Evolucija i prirodna selekcija: Od Anaksimandra do Darvina, Novi Sad: Mediterran Publishing) ili naučni rad koji taksativno pobija upravo sve tipične kreacionističke argumente (a koje je i sam bio reklamirao svojim reagovanjem), objavljen u uglednom domaćem časopisu međunarodnog značaja (Škorić, M., A. Kišjuhas i J. Škorić, 2014, „Neki kreacionistički ‘argumenti’ protiv biološke (teorije) evolucije: kritička analiza“, Teme 38, 3, 977-997).

A, za dodatnu literaturu, gospodina Rončevića bih uputio i na srednjoškolski udžbenik iz logike, posebno na deo koji se odnosi na logičku grešku „Argumentum ad hominem“. Dok o izuzetnom društvenom, istorijskom i civilizacijskom značaju figura kao što su Sokrat, Isus, Buda ili Konfučije, odnosno Frojd ili Marks, već predajem studentima svake sedmice na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji mi je, uzgred, 2015. godine i bio dodelio godišnju nagradu za najboljeg mladog naučnika ili istraživača. Predavanja su javna, i svi su dobrodošli. Samo toliko, bar kada je o ovoj „polemici“ i „argumentima“ reč. Naime, evolucionisti sa dobrim razlozima odbijaju raspravu sa kreacionistima – suvislo odbijajući da im na ovaj način daju kredibilitet i medijsku pažnju koju ne zaslužuju, a za kojom su toliko gladni.

Uostalom, bilo bi to isto kao da astronomi u 21. veku po novinama i TV emisijama debatuju sa onima koji misle da je Zemlja ravna ploča ili da se ne okreće oko Sunca. Baš kao što ni, u svakodnevnim raspravama, budalama ne treba dozvoliti da vas navuku na njihov teren, jer će vas pobediti na iskustvo. S druge strane, zaista se moramo tući – protiv protivnika nauke, znanja, razuma i istine.