Uz „spontano“ okupljanje navijača koji su pevali „patriotske pesme“, kako je to okarakterisao ministar policije, i isto tako spontana saopštenja uglavnom nepozvanih, u patriotskom patosu prednjačio je „Rukometni savez Kosova i Metohije“ koji je taj pokušaj nazvao veleizdajom.

Prosečni konzumenti medijskih sadržaja, a ispodprosečni kad je rukomet u pitanju, tad su prvi put čuli da takva organizacija uopšte postoji i otuda bili više iznenađeni da njen glas ima toliku težinu. Niko se nije zapitao kako to jedna rukometna organizacija ima nešto protiv rukometa i čemu onda ona uopšte služi. Koliko je još takvih „podsaveza“, ko postavlja ljude koji ih vode i kako se oni, na kraju ali ne i najmanje važno, finansiraju.

Vest ala njuznet da je za predsednika Fudbalskog saveza Kosova i Metohije izabran Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste i vlasnik restorana Grej u severnom delu Kosovske Mitrovice, objavila je TV Most, i dan kasnije na sajtu Fudbalskog saveza Srbije o tome nema ni traga, ni glasa. Da, to je onaj Radoičić protiv koga je na Kosovu podignuta optužnica i raspisana poternica zbog navodne umešanosti u ubistvo Olivera Ivanovića. Koji je izbegao hapšenje i pobegao u Beograd, a potom je u policiji podvrgnut poligrafskom testiranju, koji je, kako je objavljeno, uspešno prošao. Isti onaj za koga su šef države i šef policije rekli da ga ne poznaju, ali su se zabunili. Baš taj koga zovu „car i vlasnik Severa“, strah i trepet za preostale Srbe dole.

Da i zanemarimo što ne ispunjava nijedan od neophodnih uslova po propisima FSS, ali i FIFA i UEFA. Kolika mera autističnost ili čak bezobrazluka je potrebna da prvi čovek države koji je već na sva bitna mesta u srpskom sportu postavio svoje ljude, na čelo FSKiM, šta god to bilo, postavi čoveka koji ni na Kosovo, a bogami ni u Metohiju ne sme da dođe i ne može da uđe. Nije tu u pitanju „državni posao“, čak ni vid zahvalnosti za poslove svih vrsta koje obavlja za Vučićev režim, ovo je ogoljena demonstracija bahatosti, u stilu one kad je Kaligula izabrao jednog senatora.

Pretpostavimo da je Radoičić nevin, ali kome je u interesu da lice sa poternice imenuje na bilo koju funkciju, a čak i ovu potpuno virtuelnu. A još i „sportsku“. Možda bi Radoičić mogao da bude postavljen i za direktora „Trepče“, sa sedištem u Beogradu. Kad je već bio predsednik istoimenog fudbalskog kluba.

Povezani tekstovi