Zvanični je podatak da je vazduh u Beogradu prezagađen, a da je prisustvo štetnih čestica u vazduhu iznad granica dozvoljenog čak tokom 156 dana godišnje.
Od čestičnog zagađenja vazduha godišnje prerano umre oko 3.600 ljudi, a više od polovine tog broja su stanovnici Beograda.
Činjenica je i da poslednjih meseci Beograd gotovo ne silazi sa vrha liste najzagađenijih gradova u svetu, dok je ovih dana koeficijent zagađenosti prelazio i 200 jedinica.
U situaciji kada divlja pandemija korona virusa koji opasno napada respiratorni sistem, oni koji su izloženi stalnom aerozagađenju u mnogo su većem riziku od težih oblika oboljenja pa i smrtnog ishoda.
Suprotno toj slici, aktuelna vlast se ne uzbuđuje previše.
Premijerka kaže da „nema mesta panici“, dok predsednik, iako ne negira postojanje problema, kaže da se vodi „groteskna kampanja“.
U već prepoznatljivom maniru, vlast najlakše okrivi same „bahate“ građane, pa je zvanični stav da zagađenju vazduha najviše doprinose individualna ložišta, uprkos činjenici da se zagađenje ne smanjuje ni leti, ili se kao uzrok ističe povećan broj automobila, iako je poznato da izduvni gasovi iz saobraćaja u Beogradu nose tek tri odsto ukupnog zagađenja.
Država uporno izbegava da problem zagađenja shvati kao globalno-ekološki i javno-zdravstveni, a ne lični, kao i da prizna da su najveći nosioci zagađenja krupni proizvođači i teška industrija, kojoj ta ista država dopušta da ne poštuju ni minimum ekoloških standarda u proizvodnji.
Isti „strani investitori“ koje čašćava suludo visokim subvencijama za svako radno mesto i oprašta im razne namete zarad političkih poena, dok naši radnici rade u neljudskim uslovima.
Sećamo se kako je predsednik Vučić u televizijskom gostovanju bez pardona objašnjavao da su „naši kineski prijatelji“ došli da „investiraju“ u Srbiju, po nalogu njihove vlasti, „jer im je tamo zabranjeno da rade, zbog zagađenja vazduha, šta li“ ali da se predsednik u to „ne razume “ i da to „nije njegov posao“.
Nebrigu i ravnodušnost, kada su u pitanju zdravlje i životi građana, ova vlast je dovoljno ogolila neodgovornim postupanjem tokom najkritičnijih momenata pandemije, ne štiteći građane već „ekonomiju“ kladionica i splavova.
Direktne posledice su zastrašujući brojevi svakodnevno izgubljenih života.
Postavlja se onda pitanje zašto bi ta ista vlast brinula o isto tako kobnom problemu, koji doduše ima odložene posledice, a pritom su mnogo veći novci i dilovi u igri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
