Bez kriterijuma

Naime, tamošnji, sada već bivši upravnik za sopstvenu smenu, prema sopstvenim rečima, saznao je iz medija. Ružno. Loša navika. Još jedna od mnogih koja dokazuje da ovde ni sa kulturom nije lepše.

Sve je počelo sa prethodnim vlastima (ili još sa onima pre njih). Negde otprilike u ovo doba prošle godine smenjeni su upravnici nekoliko beogradskih institucija kulture. Bez preteranih obrazloženja, jer nekima od njih nisu bili istekli mandati, a i bez jasnog kriterijuma o postavljenju novih. I, tu dolazimo do suštine ovog problema. Novi Zakon o kulturi predviđa ovakva postavljenja putem konkursa, sa koga se biraju oni ljudi koji ponude najbolji plan i program institucije za čijeg direktora konkurišu. Problem sa ovim zakonom, kao i mnogim drugima u ovoj zemlji, taj je što se on ne sprovodi ili bar ne dosledno. Upozoravala je tada Anja Suša, smenjena upravnica pozorišta „Duško Radović“, da sistem konkursa nije uspostavljen pa tako ni prilika za demokratsko i fer nadmetanje, ali, sve je ostalo za neka bolja vremena – nakon izbora valjda.

A onda je početkom godine smenjen i upravnik jedne nacionalne institucije – Narodne biblioteke Srbije. Vlast ni trenutka nije oklevala da zbog odbrane jedne metafore, odnosno, prava na slobodnu reč, smeni Sretena Ugričića bez obzira na to što je ovdašnja nacionalna biblioteka za njegovog upravnikovanja postala ravnopravna sa evropskim i svetskim institucijama svog ranga. Zakasnelo ili uopšte nisu reagovala ni esnafska udruženja kojima je pripadao ovaj čovek postavljen za Đinđićeve vlade i ne baš po patriotskom ukusu prethodnih vlasti.

A onda su došli izbori i jedno od ključnih obećanja o nepartijskom postavljanju i zapošljavanju ljudi. Koje je, čim su nove vlasti izabrane, kao po običaju zaboravljeno. Kao jedini princip za smenu nameće se očito partijska pripadnost, opet pod velom patriotizma. Smenjuju se čak i oni izabrani regularno putem konkursa tako što se traže propusti u njihovom često vrlo uspešnom radu, kakav je na primer slučaj sa zahtevom za smenu direktora Kulturnog centra Novog Sada Lasla Blaškovića zbog latinice. Reaguju udruženja i kulturna javnost nazivajući sve čistkama u kulturi. U pitanju je, međutim, nasleđena loša navika. Političko nasilje nad kulturom, kako rekoše. Ali, stvar je uzajamna. Bez kulture i politika će ostati da tapka u onom trenutku od pre, otprilike, 15 godina.