Premijerka Ana Brnabić konstatovala je da je taj dokument „u osnovi pozitivan“ i kritikovala je neke delove, tvrdeći da je reč o „političkim ocenama“.

Stiče se utisak da je predsednici Vlade naročito zasmetalo što se u Izveštaju ocenjuje da su „prakse vladajuće koalicije dovele do pogoršanja zakonodavnih debata, čime je umanjena sposobnost parlamenta da nadgleda izvršnu vlast“. Brnabić je u satiričnom stilu istakla da ju je „zabavilo što je navedeno da neparlamentarni Savez za Srbiju bojkotuje rad parlamenta“.

Ta politička grupacija, istina, nije bila formirana u vreme prethodnih parlamentarnih izbora, ali premijerka je, namerno ili slučajno, smetnula s uma da pojedine članice SZS imaju poslanike u Narodnoj skupštini.

Ton najnovijeg Izveštaja EK je umnogome direktniji u odnosu na prethodne godine, što se, delimično, može objasniti činjenicom da ubrzo ističe mandat aktuelnom sazivu briselskih institucija.

U proteklom periodu predstavnicima EU, uključujući komesara za susedsku politiku i pregovore Johanesa Hana, neretko je zamerano što „zatvaraju oči“ pred situacijom u Srbiji, uključujući „stanje demokratije“, slobodu izražavanja, situaciju u pravosuđu… Ovoga puta minucioznije je opisana medijska scena, i značajno je što je Brisel upozorio srpske vlasti da se „postaraju da se nikakav neformalni pritisak na uređivačku politiku ne vrši putem raspodele oglasa, uključujući oglase javnih kompanije“, te da „bez odlaganja“ reaguju u slučaju govora mržnje u medijima.

Srbiji su upućene „packe“ i na račun Poglavlja 23, koje se odnosi na izgradnju pravne države. Između ostalog, konstatovano je da treba ostvariti „značajan napredak“ kako bi se „osnažila nezavisnost pravosuđa i autonomija sudstva“, a iznova je primećeno da politički „pritisak na pravosuđe ostaje visok“. Bolje ocene od Srbije u navedenom domenu dobile su Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora.

EU se, istina, suočava sa ozbiljnim problemima „u sopstvenom dvorištu“, upravo u segmentu vladavine prava, a te teškoće izazvane su ponašanjem pojedinih „neposlušnih“ država članica, ali najnoviji „paket“ izveštaja pokazuje da se kandidatima za članstvo u Uniji, uključujući Srbiju, neće gledati kroz prste kada je reč o ispunjavanu obaveza. Čak i u slučaju da „kosovski čvor“ uskoro bude „raspleten“, Beograd će morati da se „brže, bolje i jače“ posveti zadacima koji ga čekaju na preostalim „deonicama“ evropskog puta.

Povezani tekstovi