Čekanje sačekuša

Nasiljem sprečavati romski aktivizam u glavnom gradu Pokrajine, koja se diči multikulturalnošću i multietničnošću, ravno je pošumljavanju meseca, ali uvek ostaju loši modeli, primeri, načini i metodi da se jednim potezom naruši nešto što je već odavno integrisano, uvek ostaje klica.

Kako je Olah Vince i sam konstatovao, preteći pozivi i SMS poruke upućivani su mu od onog trenutka kada je u medijima počeo da iznosi optužbe za korupciju i diskriminaciju na račun gradskih vlasti u Novom Sadu, ali i na račun Nacionalnog saveta Roma i Kancelarije za inkluziju Roma Vojvodine. Teško je odupreti se mišljenju da ne postoji razlog zašto je Vince ovo izgovorio. Naime, on je prošlog juna organizovao protestni performans u centru Novog Sada nezadovoljan činjenicom da su gradske vlasti u Novom Sadu odvojile svega 50.000 dinara za organizaciju Internacionalnog romskog muzičkog i multimedijalnog festivala „NS Rom fest“.

Interesantan je i podatak da su sredstva gradskog budžeta za nevladine organizacije raspoređena na krajnje čudan način i da su novac mahom dobijale novoformirane organizacije, te su mnoge gradske kulturne manifestacije, inače, stožeri onih pomenutih odrednica multikulturalnosti i multietničnosti, ostale bez sredstava i pomoći u organizaciji.

Da li su sačekuše postale novi metodi koji imaju odloženo dejstvo sa trenutnim izvršenjem? Osude pomenutog incidenta ostaće uobičajeni politički soneti iste forme i sadržaja, ukoliko Novosađani ne budu oslobođeni neslavne titule najnebezbednijeg grada u Srbiji.

Dekancerizacija društva u pravcu omogućavanja pluralizma mišljenja, istupanja i delovanja možda je i zakasnila, ali je neophodno sprečiti nečiju samovolju i obezbediti apsolutnu integraciju u društvo nečega što nije samo sopstveni odraz u ogledalu. Kako je i sama žrtva napada istakla, ovakav incident bio je redovna jutarnja kafa vremena devedesetih, ali nikako se ne može poistovetiti sa tom kategorijom. Dobrodošli u 2010-e. One su mnogo naprednije, savremenije, tehnički doteranije i tehnološki preciznije. One su naša realnost i mutant proizvod prethodnih decenija. Za svakog od nas postoji tamo neka sačekuša, a na svakom pojedincu je da odluči da li će biti dovoljno dobar da sačeka svoju.