Predsednik sindikata u trgovinskom lancu DIS Ivica Kostić poslednjih nekoliko nedelja ne sme u toalet van pauzom predviđenih pola sata. Pre toga, smanjena mu je plata, zabranjeno korišćenje telefona, a sve „specijalne“ mere rukovodstvo ima, kako on tvrdi, isključivo samo za njega.
Razlog – prošlog januara drznuo se da osnuje sindikat u firmi. Mobing nad njim počinje odmah po registraciji sindikata, a koliko su u kompaniji bili nezadovoljni ovakvim njegovim potezom pokazuje da je Samostalni sindikat u DIS-u sa nekih 90 članova spao na svega desetak. Većina se naprasno preselila u ono što se, kako kaže, zove „gazdin“ sindikat.
Primer Kostića je u medijima zato što se on ne plaši da će dobiti otkaz jer je otkaz predsedniku sindikata mimo zakona. NJegov primer sigurno nije najdrastičniji u Srbiji, međutim, većina radnika ćuti jer se plaši otkaza. Strah od gubitka posla u zemlji sa jednom od najvećih stopa nezaposlenosti sasvim je opravdan.
Ono što nije opravdano je ponašanje države, poslodavaca koji zabranjuju sindikalno organizovanje, ali i samih sindikalnih centrala, koje ne talasaju mnogo. Uostalom, kada je poslednji put organizovan neki veliki sindikalni protest, koji je ujedinio sve zaštitnike radnika na jednom mestu. Zbog malih plata? Zbog odnosa poslodavaca prema radnicima? Zbog firmi koje ne isplaćuju godinama doprinose? Zbog svega onoga što radnike koje rade za manje od minimalca tera da seku prste, štrajkuju glađu, da se ubijaju u krugu fabrike? Nema potrebe da guglate, nije ih bilo, bar ne poslednjih 10 godina.
Najveća odgovornost, ipak, je na državi. Ona je ta koja treba da nadgleda one poslodavce kojima je pomogla subvencijama ne bi li ih privolela da dođu u Srbiju? Setimo se priče o Juri. Tamo je sindikat zabranjen. Jednostavno zabranjen. Ko šiša Ustav Srbije. I to je prošlo kod ovdašnjih vlasti. Kao da ta Jura nije dobila hiljade evra po radnom mestu, besplatnu radnu snagu na pet godina.
Primer DIS-a, međutim, potvrđuje da ni domaći poslodavci nisu cvećke. Sve i da pola priče Ivice Kostića nije tačno, da je DIS društveno odgovorna kompanija koja poštuje svoje radnike, čemu onih 10 odsto popusta za zaposlene u socijalnoj službi, kojim se letos Aleksandar Vulin toliko hvalio. Kako će ta inspekcija rada objektivno da kontroliše DIS kada ima specijalan ugovor o popustu za službenike Ministarstva rada? Teško, nikako.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
