Duh Milana Beka

„Prvo me izaberite za premijera. Prihvatiću. A mere vam se neće svideti“. Beko je govorio na tzv. „tajkunskom panelu“, istom onom na kojem je pre par godina Drakulić izjavio kako noćima ne spava zbog krize. Miškovića i Drakulića ove godine na Kopaoniku nema, a Beko je baš sada odlučio prvi put da dođe. „Prvi put je uvek teško“, sugerisao mu je Toplica Spasojević, uvek duhoviti vlasnik ITM-a. Četvoricu drugih privrednika na stolicama pored njegove niko nije slušao, pa čak ni on. Slušali su njega, kojeg do tada većina nikada uživo nije videla, skoro omamljeni, a on je na njihovo pokloništvo odgovorio autoritetom čoveka svesnog opčinjenosti svoje publike.

Nije ni čudo. Među srpskim tajkunima, oportunističkom grupicom trgovaca i preduzimača, protivprirodno naklonjenom da stalno u državi traži izgovor za svoja lična ograničenja, Beko briljira. Lucidan, koherentan i brz, fokusiran na smisao onoga što želi reći, bez logičkih zaplitanja, racionalan i uverljiv, ovaj biznismen, optužen da je krajnjom beskrupuloznošću stekao novac koristeći rasulo tranzicionog društva, sve je ono što bi oni hteli biti. Bogat, neopterećen „nemoralom“ svojih postupaka, pametan i poštovan. I još sa idejom o državi.

A Bekovi primeri uspešnog ekonomskog oporavka su turska, španska i grčka diktatura (čvrst lider) i Kina (jaka ideologija). „Kinezi su na poslednjem kongresu zaključili da moraju da se preduzmu sistemske mere da privatni sektor više kontribuira u nacionalnom proizvodu. Sad ćete videti s reči na dela. Kod nas se strategije prave za potrebe jednog foruma. Država kad odluči, može sve da uradi“, rekao je Beko. Njegove reči, odmah posle izlaganja, a i tokom njega prihvatili su svi okupljeni. I u kasnijim razgovorima, i na konferencijama za novinare pravili reference na njih.

Duh Miše Beka provejava Kopaonikom jače od mokrog snega. Odjednom svi znaju da je baš „odluka“ to što nam fali. Jedino što niko da je donese. Možda zato što nam fali čvrst lider.