Most kod Sremske Rače doprinosi povezivanju Srbije i BiH i to nije samo doprinos građanima Republike Srpske, već svim ljudima koji žive u BiH, reče, na licu mesta, predsednik Srbije, pre dva dana, u društvu Milorada Dodika i Bojana Pajtića. Most je, kako je rečeno, izgrađen sredstvima Vlade Vojvodine i Vlade RS. Gradiće se, rekoše, most i kod Bratunca. I taj će, zašto sumnjati, povezati Srbiju ne samo sa RS već i sa BiH. Valjda i sa ostatkom sveta.
Od osnivanja RS Srbija ima dvojak odnos prema ovom entitetu. Zavisno od toga je li RS „mirna“ ili je oglašena, tamo gde treba, za trablmejkera. Zavisno od procene zvaničnika šta im je u datom momentu u interesu.
Kad je izbio rat u BiH, tamošnji srpski čelnici dobili su bezrezervnu podršku Miloševića, jer, valjalo je „odbraniti goloruki narod“. Kada se isti Milošević suočio sa epitetom „balkanskog kasapina“ koji mu je Zapad prišio, odlučio je, uz podršku Zapada, dakako, da svu krivicu svali na Karadžića i društvo. Da RS uvede sankcije, po ugledu na poteze moćnijih prema Srbiji. Sam je amnestiran i proglašen za „nezaobilaznog faktora mira i stabilnosti“.
Posle Dejtona bratstvo se ponovo obnavlja kroz uspostavljanje specijalnih i paralelnih odnosa, tako nekako beše formulacija, između Srbije i RS.
Sadašnja vlast u Srbiji, u šta je Danas imao prilike i nedavno da se uveri, ne želi da komentariše neke izjave Milorada Dodika, kao što je teza da je Srbija „poražena“ zbog saradnje koju je uspostavila s Turskom. Dodik neprestano upozorava da Turska u BiH radi za „bošnjačku stvar“, dok Tadić samo što se ne zbratimi s Abdulahom Gulom. Beograd ne želi da čuje ni Dodikov stav da Srbija nema mandat da se meša u odnose u BiH. Ćutanje je, može biti, posledica uverenja da su Dodikove izjave samo deo predizborne kampanje.
Istina, Dodik nije osoba kojoj se reči izvlače kleštima. Naprotiv. Uz to, u vreme izbora, svi političari, a posebno oni neskloni da štede reči, rado se odaju praksi koju sveti oci nazivaju praznoslovljem. Međutim, premijer RS godinama istrajava na politici čija je suština sadržana u stavu da RS ugrožavaju unitarizmu skloni Sarajevo i Zapad, te da se njima valja suprotstaviti i po cenu raspada BiH. Zapad, na užas Sarajeva, prihvata Dodika, takvog kakav jeste, odnosno ne pokazuje nameru da na njega krene mačem. Bar zasad.
Moguće je da upravo zbog tog „zasad“ zvanični Beograd ne želi bez rezervi da prihvati Dodika. Ne bi da rizikuje otvaranje još jednog, uz ovaj kosovski, problema sa Zapadom. Ali u isto vreme, daleko od toga da ga se odriče. Kao što se ne odriče ni ideje o još jednoj „srpskoj zemlji“ u susedstvu, ma koliko naši zvaničnici govorili o poštovanju suvereniteta i integriteta BiH.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
