Frustrirani Dačić

Taj termin sugeriše, mada ne obavezno i ukazuje, da je Kosovo nezavisna zemlja, od Srbije nezavisna svakako, a ujedno se stavlja tačka na poruke iz Beograda, gde je u zadnje vreme sve glasniji Dačić, o podeli kosovske teritorije kao „najpravednijem rešenju“. Imaju, dakle, najviši zvaničnici Republike Srbije opravdanja za izlive frustracije, pri čemu bi trebalo da i te kako povedu računa da im ogorčenje ne zamuti pamet i ne ugrozi vitalni interes Srbije da nastavi proces evropske integracije.

Posle prvih emotivnih istupa, ili „ispada“, delovalo je da su predsednik i premijer ohladili glave. Nikolić je dao prilično evroentuzijastičan intervju, gde je na tragu državne politike svog prethodnika Borisa Tadića kazao da EU nema alternativu, dok su vicepremijeri Aleksandar Vučić i Suzana Grubješić i njen prvi saradnik Milan Pajević ukazivali da u stavovima Brisela „nema novih uslova“, da je evropsko protivljenje podeli Kosova odavno poznato (kao što jeste bar poslednje četiri i po godine), a da je na nama da najvećom mogućom brzinom idemo putem punopravnog članstva u Uniji. Dačić je, pak, kazao da će se pregovori s Prištinom nastaviti, čime je korigovao svoju početnu izjavu o blokadi nastavka dijaloga.

Ali, ne lezi vraže. Predsednik Vlade Srbije odmah potom je odlučio da nastavi s, najblaže rečeno, kontroverznim postupcima i podizanjem temperature. Na komemoraciji srpskim žrtvama iz 1941. u selu Dragincu, Ivica Dačić je juče poentirao: „Oni koji su ovde izgubili živote bili su nevine žrtve, oni su utkali svoje živote u novu Evropu, u EU, gde nam sada uslovljavaju da bismo u nju ušli da moramo da dozvolimo da se završi ono što je započeto u Prvom i Drugom svetskom ratu, a to je da se Srbija što više smanji“, kao i da Srbiju u EU „danas ne puštaju upravo oni koji su činili zločine nad Srbima“ u pomenutim ratovima.

Čemu ovakva retorika, koja podseća direktno na Slobodana Miloševića? Čemu usijavanje, čiji će prvi efekat biti ogorčenost dela građana tom „nepravednom“ EU i dodatni pad motivacije da postanemo deo ujedinjene Evrope? Zašto političari s najviših državnih funkcija tako neodgovorno svoje frustracije usađuju u celokupno društvo? Šta očekivati od premijera u naredne tri godine, kada na početku mandata paradira populizmom bez granica?