Cilj beogradske varijacije na temu „Okupirajmo Volstrit“, teško je odgonetnuti. Istina, ni američki pokret, nastao pre oko mesec dana slivanjem hiljada građana u centar Menhetna kako bi protestovali protiv pohlepe bogatih i sve većeg raskola između povlašćenih jedan odsto i ostalih 99 procenata, nije homogen ni u deklarisanim principima, ni u željenom ishodu njihove akcije, izuzev nedorečene namere da se sruši „nepravedni“ kapitalistički poredak.

Ali, dok je u Americi protest bar spontani izraz nezadovoljstva ljudi sve gorom ekonomskom situacijom, rastućom nezaposlenošću (koja, uzgred, nije ni pola zvanične stope nezaposlenosti u Srbiji) i onime što bi se ovde nazvalo autizmom političke i poslovne elite, domaća verzija nije uspela da pronađe čak ni to, kakvo-takvo težište svoje poruke.

Osim floskula da treba „dići glas protiv saveza političara, bankara, oligarha i velikih korporacija“ i njihovog „kapitalističkog nasilja i pohlepe“, demonstranti nisu izneli nikakvu suštinsku ideju ili inicijativu. Lokalni aspekt teme je sasvim izostao, pa ispada da se na Trgu Nikole Pašića protestovalo protiv halapljivosti Goldman Saksa i Halibartona ili dečije radne snage u Fokskonovim fabrikama u Kini – i sve to pod devizom „Okupirajmo srpski Volstrit“.

To bi još bilo i dobro da su okupljeni iskreno verovali u svrhu da se iz centra Beograda može uticati na ponašanje američkih korporacija. Ali, iz reči samih organizatora, motivacija za održavanje skupa bila je sasvim drugačija: „Takva akcija bi makar malo stavila svetu do znanja šta je Srbija. Dakle da se ne svodi samo na vandalizam, već da je i zemlja koja aktivno učestvuje u svetskim pokretima, ali i podržava nove pozitivne snage u svetu“. Rečju – marketing.

A, pošto je građanima marketing odavno dozlogrdio, ne treba da čudi što se na protestu protiv liberalnog kapitalizma pojavilo manje ljudi nego što dođe na đački štrajk kad direktor škole otkaže matursku ekskurziju.