Gde su bili crni fondovi 1

Prve uredbe o načinu realizacije te podrške već su donete, ali normalan odgovor na to osnovno pitanje još nismo dobili. A nisu male pare, čak ni za razvijenije ekonomije od naše.

Prve tri uredbe potvrdile su da će praktično država privatnom sektoru isplatiti minimalac za tri meseca, za svakog radnika pod uslovom da nije bilo više od deset odsto otpuštenih tokom vanrednog stanja.

Deo tog ulaganja, kroz poreze i doprinose vratiće se u budžet, ali postepeno i tek od naredne godine.

Obećano je i 100 evra svakom punoletnom građaninu, a to će se tek malim delom odmah preliti u državnu kasu, kroz PDV iako će svoj deo uzeti i crno tržište. Dakle, za taj deo paketa, kao i za kredite privredi potreban je keš i to odmah, već od maja meseca. Gde je bio sakriven taj novac?

Deo odgovora, ili bar pokušaj, dat je kroz tvrdnju i predsednika i ministra finansija, da će najveći deo tereta podneti javni sektor. Pri tom, neće se smanjivati plate.

Ni deo koji se dodaje PIO fondu za penzije.

Ni novac predviđen za investicije, osim možda za neke manje važne, poput 54 fontane u prestonici ili jarbola od 80 metara.

Predsednik i ministar kažu – od ušteda. Ali, odakle u javnom sektoru toliko rezervi koje bi sada mogle da se upotrebe? Zar nije štednja, stroga štednja, naložena još 2014. kada su zbog „rupe“ u budžetu najstarijima naprasno smanjene penzije do tada zakonom garantovane?

Kada su se uz to još i najavljivale velike reforme, posebno u državnoj administraciji i Poreskoj upravi, a potom i u javnim preduzećima, a do danas nisu ni započete? Da li te rezerve koje se sada pojavljuju svedoče o „crnim fondovima“, novcu koji je i do sada postojao u ministarstvima i javnim preduzećima ali se odlivao nekim drugim kanalima, kroz kupovinu frekvencija i televizija, preko javnih nabavki ili projekata čiji kraj još nismo videli?

Previše pitanja za samo tri uredbe.

Teško da ćemo dobiti neki odgovor. I ranije smo tražili od ministarstava objašnjenja za razne transakcije, ali retko kad smo ih dobijali. Sada, u vanrednom stanju, kada se novinari i hapse zbog priča koje objavljuju, kada se i konferencije za medije drže bez medija, teško da ćemo išta uspeti da razjasnimo.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.