Pitanje sa kraja Konstraktine pesme moći će jednako da se primeni u oba slučaja – i ako Srbija pobedi i ako ne pobedi na Pesmi Evrovizije. Prvog dana čitanja Danasovog vikend izdanja još ćemo živeti u neizvesnosti i nadi, već drugog znaćemo sve.
Ako predstavnica Srbije ipak ne pobedi, tradicionalno, srpski, bićemo ne samo razočarani već ćemo za to okriviti ostatak sveta – da nas ne voli žiri, Evropljani uopšte, da nam Ukrajinci nisu dali glas jer navijamo za Rusiju, da su nas građani onih zemalja sa kojima smo činili jednu zajedničku državu kaznili iz puke ljubomore što njihovi predstavnici nisu stigli ni do finala…
A, osim toga, za „nepravdu“ koja nas je snašla možda optužimo i samu umetnicu „shvativši“ naknadno da su njen nastup i pesma ipak bili suviše avangardni, neobični, pa čak i nerazumljivi za jedno takvo takmičenje kakvo je evrovizijsko – parada lakih nota i kiča, da parafraziramo pesnika, na kome uglavnom pobeđuju pesmuljci tra-la-la tonova.
Ako pak Konstrakta pobedi, od nas neće moći da se dođe do reči, svi ćemo se kleti u to da smo odmah znali da „ima nešto“ u toj pesmi, da smo i inače slušali uglavnom muziku poput one pevačicinog nekadašnjeg benda Zemlja gruva, a za Acu Lukasa samo smo čuli i to ne po muzici, nego po skandalima…
Ali, kada euforija prođe, postaviće se pitanje – kako i sa čim organizovati spektakl da, u tradicionalnom balkanskom shvatanju stvari, bude „lepši i stariji“ od svih prethodnih, a u godini u kojoj se, zbog svih trenutnih zbivanja u svetu, najavljuje sve veća i veća kriza… Ili bi baš organizovanje glamurozne manifestacije dobro došlo da se prikrije sva beda i muka svakodnevnog života većine stanovnika u Srbiji.
Srednji, umereni put nikada ovde ne dolazi u obzir. Osećaj za meru nije na ceni. Samo – pobednik ili pokojnik. Doduše, to je pravac ka kome (dođavola) hrli čitavo čovečanstvo. Kompetitivnost i nadmetanje.
Pandemija, izgleda, nije dovoljno dugo trajala. „Nova normalnost“ nenormalnija je nego bilo šta pre nje. Zabava, što Pesma Evrovizije svakako jeste, odnosno treba da bude, muzika i umetnost kao način promišljanja sveta oni su segmenti ljudskog života koji ga čine podnošljivijim, čak lepšim, pa i smislenim.
I zato, nakon gledanja Eurosonga u subotu veče i uživanja u zaista izuzetnom nastupu naše predstavnice, ali i još nekih ovogodišnjih učesnika, i ishoda kakav god da bude, a potom i brzog vela zaborava koji će sve to prekriti, treba samo uzdahnuti i reći: „Pa šta sad“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
