Izgleda profet

Ali Lisovolik nije rekao da je Srbija izašla iz krize. Nego je na direktno pitanje „Da li je kriza u Srbiji prošla?“ odgovorio: „Izgleda da jeste, ali i dalje postoji mogućnost povratka krize. Kako proizvodnja i izvoz nastavljaju rast, srpska ekonomija polako staje na noge. Ipak, i dalje postoje rizici, i to posebno spoljni, u vidu mogućeg poskupljenja energenata ili turbulencije u evrozoni. Takođe, na unutrašnjem planu može doći do prekomernog povećanja zarada u javnom sektoru i penzija.“ Svi su izgledi da turbulencije u evrozoni tek ulaze u svoju zrelu fazu, kao što i Srbija ulazi u predizbornu godinu kad se povećanje penzija i plata u javnom sektoru gotovo ne može izbeći. Lisovolik ima sreće da ipak nije direktni pripadnik domaće vladajuće političke klase, nego samo njen ne baš jako istaknuti međunarodni pokrovitelj. I zato se na njega neće sručiti sva sila gneva ili podsmeha onih na koje se direktno misli kad se direktno pominje boljitak i standard. Jer, zaposlenost u Srbiji i dalje pada, a nezaposlenost raste. A dok nezaposlenost raste, većina građana Srbije nije izašla iz krize. Mada, tu je Lisovolik u pravu, i onaj pad i ovaj rast su, prema statistici, od druge polovine 2010. godine usporeni, ali još nisu dovršeni. A kamoli da je trend promenjen nabolje. Očekuje se da će do kraja godine stopa nezaposlenosti stići i do 23 odsto. Slično je i sa industrijskom proizvodnjom. Statističari objavljuju da desezonirani indeks industrijske proizvodnje za april 2011. u odnosu na prosek 2010. godine pokazuje da je ostvaren rast od 2,3 odsto, a samo za prerađivačku industriju pad od 0,8 odsto. Ali, kažu statističari, tu nije uzeta u obzir proizvodnja malih preduzeća, a kad se uključi ocena njihovog uzorka, onda je industrijska proizvodnja manja za 1,9 odsto, a kod prerađivačke industrije pad je čak četiri odsto.