„Akademija je muzej voštanih figura“, reče ovih dana jedan političar želeći valjda da kaže da je ova institucija nešto anahrono, što pripada istoriji. Ili, možda, da je i u njoj sve ukočeno, zaustavljeno u pokretu, baš kao u muzeju voštanih figura.
Kako bilo, osim prigodnih svečanosti povodom Dana SANU, jubilej od 170 godina postojanja ove naučne i kulturne ustanove, dobar je trenutak za preispitivanje njenih postignuća, značaja za prošlost, ali i budućnost ove zemlje.
Ako se još za trenutak zadržimo na poređenju sa muzejom voštanih figura, treba reći da su te postavke hit svuda u svetu i da niču na svakom koraku (i mi smo svoj doprinos dali jednom u čuvenoj Jagodini, a svojevremeno je i jedan od ministara kulture smatrao da ministarstvo treba „ukrasiti“ ovakvim figurama). Svako ko ih je video zna da je u pitanju neopisiv kič, neretko sa neuspelim replikama originala, gotovo do neprepoznatljivosti, koje često mogu da vas prepadnu. Ali, narod to voli, kako se to često kaže, i hrli u ovakve „muzeje“. Oni drugi za to vreme, bilo da se već decenijama rekonstruišu ili ne, zvrje prazni, kao i većina drugih kulturnih institucija u ovoj zemlji. A to nam govori o neprosvećenosti tog naroda, koje se u svom govoru dotakao jedan od akademika, i vraća nas dva veka unazad, do Dositeja, prvog ministra prosvete, i njegove danas, kao i tada, aktuelne opomene – „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce“.
Ipak, Akademiji se ne može osporiti popularnost kao i pomenutim muzejima, pa se desilo u skorije vreme da ona sama, zaneta tom popularnošću, umesto pretpostavljanog elitizma sklizne u populizam i to sa dramatičnim posledicama. Izvan svake slovesnosti. Ali takva je većina stvari danas u srpskom društvu, pa se ni od Akademije, čiji se zadatak, kako reče njen predsednik, sastoji u shvatanju da je svaki problem koji zaokuplja društvo i narod u isto vreme i njen problem, ne može očekivati mnogo više.
Ili ipak može jer, kako istom prigodom reče predsednik ove države, zadatak Akademije i jedan od njenih državnih prioriteta mora biti zaustavljanje odliva mozgova. Nije, doduše, rekao kako, pošto su za tako nešto potrebna pre svega novčana sredstva koje obezbeđuje država sama, a ne SANU.
Ipak, bez obzira na 170 godina tradicije u kontinuitetu, što nije mala stvar u ovoj zemlji, kao i na one pojedince koji su je sačinjavali i sačinjavaju i koji su ustanovili temelje naše države, nauke i umetnosti utkavši u njih svoj rad, ako (kao i država kojoj pripada) ne razjasni svoju ulogu na ovim prostorima u nedavnoj prošlosti, kako reče jedan sagovornik Danasa na tu temu, istopiće se kao vosak i skliznuti niz oluk istorije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
