Vuk Jeremić je bez sumnje preterao rekavši da će kritike koje je Čedomir Jovanović uputio ruskom ambasadoru Konuzinu i Rusiji – zbog politike Kremlja – ostaviti „jako loše posledice po ugled Srbije“. Reče Jeremić da je „nažalost“ istina da je Konuzin zbog Jovanovića uručio protest njegovom ministarstvu, a zapravo na radost šefa diplomatije koji je još jednom – posle epizode kanibali – dobio priliku da simbolično izvuče uši svom opozicionom rivalu. Paranoici će, otud, postaviti pitanje da li je hiperaktivni Jeremić zamolio Konuzina da ovaj prvo njemu, to jest Jeremiću, izvuče uši.
Preterao je, bez sumnje, i Konuzin. U redu, ima pravo da bude uvređen zbog Jovanovićevih (preteranih) opaski o medvedima, ali da li je protest Ministarstvu adekvatan odgovor? Nije, jer Jovanović je lider opozicione stranke sumnjivih izgleda da svoj status unapredi. Pa da time dovede u pitanje odnos Srbije prema Rusiji, posebno energetski sporazum koji je naročito žulja.
A Konuzin je u više navrata davao opaske koje bi se, što rekao Jovanović, mogle protumačiti kao čuveno „mešanje u unutrašnje stvari“ Srbije. Govorio je da bi ulaskom u NATO Srbija postala pretnja po bezbednost Rusije, mrgodio se zbog promene pristupa kosovskom pitanju, u stilu kako da mi Rusi budemo veći katolici od pape, to jest da branimo Kosovo žešće od Srba.
I, naravno, ružno je što je ugostio Cecu – a još ružnije je što Moskva i dalje gosti Miru M. i Marka M. – ali licemerno bi bilo kritikovati ga suviše zbog toga. Jer, ne zaboravimo, srpsko pravosuđe je presudom, koja je upravo realizovana stavljanjem teške bukagije Divi, ostvarilo Veliku pobedu.
Ali treba biti iskren i reći da ruski ambasador nije jedini koji se drznuo da se meša u unutrašnje stvari Srbije/ili da se ponaša nediplomatski. Aktuelni nemački ambasador Volfram Mas – da ne idemo u dalju prošlost – proslavio se prošle godine izjavom da je Kosovo sused Srbije. Nije vreme za izbore u Srbiji, podučio nas je pre nekoliko meseci. Bivši britanski ambasador Vordsvort učinio je prošle godine sve što je mogao da spreči rezoluciju koju je Srbija povodom Kosova pripremila za UN. Iz, razume se, prijateljskih namera.
Takođe treba biti iskren i reći da ambasadori slede politiku svojih zemalja. Ta politika se mahom bazira na interesima i nezgodnija je što je zemlja odašiljanja moćnija, a zemlja prijema slabija. Ali zasniva se donekle i na ponašanju zemlje prijema i percepciji njene spoljne politike. Spoljnu politiku Srbije i dalje je teško odrediti. Kad ona postane jasnija, imaćemo više samopoštovanja. Samim tim će i prostor za vučenje ušiju biti smanjen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
