Radnicima Tehnike, naime, plata kasni već petnaestak dana, što im je bio dovoljan osnov da blokiraju sav avio-saobraćaj Jat ervejza. Da stvar bude gora, i jedna i druga firma, a i Ministarstvo infrastrukture znali su čak četiri dana ranije da će mehaničari obustaviti rad, ali niko nije smatrao za shodno da o tome obavesti putnike. Stoga je 29. septembra, na surčinskom aerodromu hiljade putnika ostavljeno da u šoku gleda kako se redom otkazuje jedan po jedan Jatov let.

Međutim, za one sa dužim sećanjem, ovakav obračun između jednog i drugog Jata, nikako nije novost. Tenzije između dve firme datiraju još iz vremena od pre četiri godine, kada je Tehnika bila deo Jat ervejza i kad su njeni sindikalci prvi put prizemljili avione svog poslodavca, zahtevajući od Vlade Srbije otcepljenje od matice. Hteli su, kako kažu, da rade za druge avio kompanije i da zarađuju mnogo više novca nego do tad. To su i dobili. Ali, četiri godine kasnije, Tehnika i dalje zavisi od Jata. Između 70 i 95 odsto njenih prihoda (zavisi koga pitate) i dalje dolazi od bivšeg gazde, što je glavni razlog za ovakav specifičan štrajk. Da je Tehnika firma kao svaka druga, njeni radnici bi zbog kašnjenja plate štrajkovali protiv poslodavca, a taj bi poslodavac onda prestao da pruža usluge klijentu koji mu duguje novac. Tehnika to ne može. Raskid ugovora sa Jatom znači katanac na njihove hangare. I zato njeni sindikalci deluju kao produžena ruka menadžmenta, u pokušaju da radničkim metodama primoraju Jat na uplatu novca. S druge strane, ni Jat nije u boljoj poziciji. Kada mu je Tehnika oduzeta, bio je prinuđen da joj svake godine plaća 16 miliona evra za održavanje aviona, bez obzira da li je i koliko popravki bilo potrebno. Svaki štrajk Tehnike Jat košta i do pola miliona evra dnevno, a to je kompanija koja ionako posluje sa gubitkom. Sa gubitkom posluje i Tehnika, a kako su obe fime državne, konačni ceh snosiće građani, poreski obveznici. Pre toga ceh snose građani, putnici, ali to, čini se, ni jednima ni drugima nije nikakva briga.