„Na vest o teškom zdravstvenom stanju A. Vučića: pustili su svoje hijene da mu javno žele smrt, „viđenije njuške“ da šire lažne vesti, funkcionere da se rugaju i prete, a direktora svog „medija“ da poruči „nije taj posao za njega“.
Baš zato što su takvi: ne mogu da ga pobede – nikada“, napisao je poslanik SNS Vladimir Orlić na društvenim mrežama. „Pita se Suzana Vasiljević – šta se desilo pa je naše društvo postalo tako jezivo?
Čudno da to nije pitala kada su se Vučić i ekipa sprdali sa mojom bolešću, kada su u Informeru crtali strip, predstavljajući moju suprugu kao svinju i stavljali slike mog deteta na naslovne strane“, napisao je Bojan Pajtić, bivši predsednik Demokratske stranke.
Činjenica je, ko god da je poriče, da je Srbija postala društvo ogromnog nepoverenja u – stvarnost, i da iz toga proizilazi da su se i Orlić i Pajtić našli u jednoj izvrnutoj i opasnoj dimenziji.
To što se Orlić našao svojom voljom, kao i savetnica za medije predsednika, dok se Pajtić našao nehotice i prinudno, ne čini tu dimenziju manje opasnom. I to za svakog ko živi u Srbiji, za svakog ko deli stvarnost jedne društvene zajednice, uključujući tu i samog Vučića, koji ima ogromnu ličnu odgovornost zbog takvog stanja.
Jer, kada je stigla vest, prvo kao glasina preko društvenih mreža – da je na VMA primljen predsednik, šta se moglo pomisliti? Da su mu Nikolić, sa šumadijskom lukavošću, ili Šešelj, sa podmuklošću robijaša, možda savetovali da zalegne u bolnici dok medijska bura oko afere „oružje“ ne prođe?
Da je predsednik stvarno pod srčanim udarom budući da je poznato da ima kardiovaskularnih problema, jer na jednom važnom proevropskom skupu nije prihvatio da igra u fudbalskoj utakmici – performansu, EU protiv Zapadnog Balkana (Dačiću je zapalo da bude sudija)?
Ako je pretrpeo srčani udar, koliko je to ogromna politička posledica po Srbiju, – šta će da se dogodi i ko tu predsednikovu životnu ugroženost može da iskoristi i zašta? Da li se treba suzdržati od dosetki na račun ministra Lončara za koga mediji tvrde da je bio povezan sa zemunskim klanom, čiji su pripadnici učestvovali u ubistvu Đinđića?
Ili se treba ponašati baš kao Vučićeva vlast prema protivnicima i baš komentarisati? To su su sve pogrešna pitanja, jer ona nisu uzrok već posledica svođenja politike na kampanju koja eksploatiše ljudsku svest kao zlatnu žilu, ostavljajući iza sebe samo jalovinu. I jezu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
