Kasno za SANU

Deluje zapravo da je čitava stvar prećutana, čak je i jedan od bardova Akademije, njen glasnogovornik takoreći po pitanju svih važnih nacionalnih pitanja – Matija Bećković, primetio da su se kasno setili da SANU pitaju za mišljenje. A umna Zagorka Golubović je za Danas prokomentarisala ono što je očigledno – da je „jedina svrha poziva predsednika Srbije članovima SANU opravdanje za predaju Kosova“.

Ona je u stvari „samo“ izrekla ono što smo svi odavno videli – da je car go. Kosovo je proglasilo nezavisnost još pre pet godina i možda je neku godinu pre toga, dok su trajali pregovori, bilo prostora da se SANU upita za mišljenje i bude savetodavac. Sada je, međutim, pozvana samo da ublaži efekat gorke pilule koja se najzad mora progutati. Ta se pilula, do sada relativno uspešno skrivana od javnosti, najzad nalazi u ruci vlasti, a njeno dejstvo trebalo bi da bude poput one u filmu „Matriks“. Trebalo bi, naime, da proizvede buđenje iz stanja hibernacije, svojevrsnog sna, u nimalo lepu stvarnost.

Teško je međutim kada se, i ako se to buđenje jednom ipak dogodi, zaboraviti neslavnu ulogu SANU u kreiranju politike koja je umnogome doprinela da ta stvarnost ne bude nimalo lepa. Da su u pitanju bile srpske patriote bilo je nesumnjivo, ali bez imalo smisla za sagledavanje posledica, što je u međuvremenu postalo očigledno. Otud je valjda bilo logično da se ne pitaju za mišljenje dok su pregovori trajali. A da ne govorimo koliko teško mora biti nekadašnjim (i sadašnjim) patriotskim snagama kojima je ostavljeno da upravo one suoče srpsku javnost sa činjenicom da je Kosovo srce Srbije samo u metaforičnom smislu.

Kada se malo bolje pogleda, ovde se zapravo već decenijama i ne živi drugačije nego u metaforama, mitovima i snovima. I sva nauka i umne glave okupljene u instituciji poput SANU ili nekoj sličnoj, svejedno, ne mogu da nas raščaraju iz te ukletosti. Ili ne žele. Kao ni mi sami. Samo da ne bude i za sve što je (pre)ostalo kao u onoj narodnoj – kasno Marko na Kosovo stiže.