Jedna od retkih pozitivnih statistika na čijoj se listi ova zemlja nalazi među prvima, ako ne i na samom vrhu, jeste muzika. Tačnije, tvrdi se da na ovako malom prostoru sa isto tako nevelikom populacijom postoji najveći broj muzičkih talenata „po glavi stanovnika“. Nekoliko trenutno svetski poznatih imena sa ovog prostora idu u prilog ovoj tvrdnji. Pomenimo samo kompozitorku Isidoru Žebeljan ili violiniste Milenkovića i Radulovića. Međutim, koliki je broj onih koji, završivši osnovne i srednje muzičke škole pa i fakultete, dospe do toga da se u sopstvenoj zemlji bavi profesijom za koju se školovao? Za koga se onda oni zapravo školuju?
Slično pitanje postavila je kompozitorka i članica Nacionalnog saveta za kulturu Ivana Stefanović povodom zbivanja koja poslednjih dana ozbiljno prete da ugroze opstanak klasične muzike kod nas. Najpre, BEMUS i Međunarodna tribina kompozitora nisu dobili ni dinara za svoje programe na konkursu Ministarstva kulture za umetničku muziku, a to su bila verovatno jedina preostala mesta za koja se naručivala kompozicija nekog domaćeg autora, te je s pravom Stefanovićeva zapitala „za gde spremamo buduće kompozitore“. Drugo, ukinut je Jugokoncert, ustanova za muzičku delatnost koja postoji preko 50 godina i koja je zapravo bila jedna od retkih koncertnih agencija specijalizovanih upravo za klasiku i, kao takva, producent pomenutih BEMUS-a, Tribine, ali i Čelo festa, Pijanističke fešte… Do toga je, kako je saopšteno iz gradskog Sekretarijata za kulturu, došlo zbog ogromnog duga ove agencije. Istovremeno, Grad, kao osnivač Jugokoncerta te sledstveno i festivala pod njegovim okriljem, odmah se ogradio da zbog prestanka rada ove koncertne agencije „BEMUS i drugi festivali neće trpeti“ i nagovestio da bi Arena mogla preuzeti poslove Jugokoncerta.
Međutim, nameću se dva pitanja – odakle će se pomenuti festivali finansirati, ako iz republičkog budžeta nisu dobili novac, a gradski treba da namiri postojeće dugove, i, drugo, da li je Arena kao organizator prevashodnog komercijalnih događaja i istih takvih koncerata, zaista pravi naslednik Jugokoncerta?
Klasična muzika, naime, ozbiljna je (stvar) i, u uslovima ove zemlje, rizično je, najblaže rečeno, prepustiti je stihijskim zakonima tržišta. To tržište (za klasičnu muziku) ovde zapravo i ne postoji, odnosno tek treba odgajiti, prosvetiti i odškolovati publiku za njega. A dotle krhku biljku klasike mora da čuva država.
Ali, ministar kulture u ostavci, inače profesionalni muzičar sa odličnim osećajem za (muzičko) tržiše, za čijeg se mandata paradoksalno dešavaju ovakve stvari, možda nam poručuje da nije i neće biti tako?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
