Jedan sagovornik Danasa nazvao je plan da se pravi nacionalni stadion sa svim pratećim objektima i infrastrukturom za 418 miliona evra – podizanjem spomenika za života.
I zaista, teško je opravdati tako megalomansku nameru nekim ekonomskim, sportskim ili društvenim argumentima.
Sa ekonomskog stanovišta, u zemlji sa manje od sedam miliona (prilično siromašnih) stanovnika nacionalni stadion koji ne bi koristili fudbalski klubovi faktički znači da će imati prihode od utakmica nekoliko puta godišnje.
Neko veće fudbalsko takmičenje teško da ćemo dobiti, možda neko finale evropskih kupova, kao što je pre koju godinu dobilo Skoplje.
Tu će biti još prihoda od koncerata, možda nekih drugih masovnih događaja, ali pitanje je da li će njih biti više zbog stadiona ili će prosto neke druge lokacije u Beogradu ili Srbiji ostati bez posla.
Pored toga prihode će donositi komercijalni prostor, tržni centar, lokali, prodavnice…
Međutim, to će donositi prihode samo ako ljudi budu dolazili svakodnevno, a to je veliko pitanje s obzirom da je lokacija nacionalnog stadiona na kraj Surčina.
Treba reći i da bi gradnja ovako velikog objekta možda doprinela građevinskoj industriji i BDP-u da se nalazimo u krizi.
Ali već nekoliko godina kod nas vlada građevinski bum, firme ne mogu da nađu radnike više u Srbiji pa dovoze ljude iz Turske, Indije, Pakistana.
Sa sportskog stanovišta, ukoliko Srbija napravi dobar rezultat na Svetskom prvenstvu u Kataru, euforija kakvu samo ovaj sport može da izazove potisnuće sve ekonomske računice.
Nikoga neće biti briga koliko košta, koliko i ko će ga koristiti.
Ako pak reprezentacija doživi debakl, euforija se lako pretvori u opšti artiljerijski napad nekoliko miliona nesuđenih selektora, pa nema sumnje da će mnogi pomenuti, u ne baš pozitivnom kontekstu, i nacionalni stadion.
Sa stanovišta društvenog interesa moraju se uzeti u obzir prioriteti.
Da li nam je važniji stadion ili kanalizacija?
Ili fabrika za preradu otpadnih voda?
Ili fabrika pojaće vode, na primer u Zrenjaninu?
Ili još jedna škola?
Ili još jedna bolnica?
Ili ulaganje u nauku?
Odgovor treba da da svako za sebe.
A treba ipak reći i da ovo svakako ima i političku pozadinu i tu se vraćamo na spomenik za života.
Ovo nije specijalitet kod nas, nešto slično napravio je Viktor Orban u Mađarskoj, napravljen je ogroman nacionalni stadion u Azerbejdžanu, u Rumuniji, ili u Poljskoj.
Tu se radi o podizanju nacionalnog ugleda i dabome ugleda državnika koji je to „napravio“. Tada je pitanje troškova sporedno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
