Koga pa imamo?

Iako je svoju G17 plus, u meri dosad neviđenoj na srpskoj političkoj sceni, podredio Ujedinjenim regionima Srbije, i mada je oko sebe okupio niz snažnih regionalnih lidera, poput Veroljuba Stevanovića, Boška Ničića i Maje Gojković, Dinkićeva lična nepopularnost prosto ne daje velike šanse za uspeh jednoj u suštini dobroj ideji i jednom, u teoriji, kvalitetno zamišljenom političkom planu. Tih pola miliona građana Srbije koji su potpisali peticiju URS sa zahtevom da Narodna skupština hitno usvoji pet zakona potrebnih za jačanje nadležnosti lokalnih samouprava, čini se da nisu dali dodatni legitimitet Dinkiću, niti su dovoljni da njegov zastrašujući loš imidž doživi ozbiljniju promenu. Takođe, zakone u „predstavničkoj demokratiji“ ne donose građani peticijama, već članovi parlamenta, njih 126 u slučaju Srbije. Ipak, s druge strane, prikupiti 515.000 potpisa za mesec dana nije mala stvar, a evidentno ima smisla poruka Mlađana Dinkića da je „točak decentralizacije nezaustavljivo pokrenut“ i da to „niko neće moći da spreči“. Dakle, akciju URS možemo proglasiti poluuspelom.

LDP, čijoj se podršci Dinkić, ispostavilo se uzalud nadao, žestoko se ogradio od inicijative URS. U nedelju, na dan velike konvencije „ursovaca“ u Sava centru, LDP je saopštio da je to sve „jednokratni predizborni projekat“, poput besplatnih akcija i NIP-a, da se „agresivno“ i „teatralno“ zagovaraju „brzopleta“ rešenja. DS i SPS za sada ćute, stranke manjina po običaju mudro trguju, a uz URS su zvanično stali samo SPO i Dragan Marković Palma. Nedovoljno za uspeh.

Sledeći prioritet URS je, prema Dinkićevim rečima, „obračun s partokratijom“, počev od upravljanja javnim preduzećima. Prvi utisak je – pa, da li se „Mlađa“ ovo s nama šali?! Pa, baš je on, pored Tadića, najzaslužniji za svođenje Srbije i svih njenih resursa (materijalnih, finansijskih, ljudskih) na plen političkih partija. Ali, nakon što damo oduška emocijama, preostaje nam zdravorazumski zaključak – koga drugog imamo za reforme nego Tadića, Dinkića, Dačića i Čedomira Jovanovića. Da neće modernizaciju i evropeizaciju Srbije da predvode Nikolić i Vučić. Dakle, one kojima raspolažemo, pritisnimo da rade u interesu društva. Ne dajmo im da predahnu. Ubrzajmo ih. Vreme leti.