Kosovski izbori

Beograd je imao velike ambicije – da „albanskim separatistima iz Prištine uzme mandate u pokrajinskim institucijama i privremenom pokrajinskom parlamentu“, kontroliše konstituisanje novog saziva kosovske skupštine i vlade. Kako stvari stoje, Srbi će dobiti garantovanih 10 poslaničkih mesta, koja će favorizovana Srpska lista, iako najbolje plasirana, morati da podeli sa bar dve od ostale četiri srpske liste: Progresivnom demokratskom strankom Nenada Rašića i Pokretom za demokratski prosperitet Slaviše Petkovića, koje Beograd smatra „nepouzdanim po državne i nacionalne interese“.

Lista budućih poslanika iz redova Srpske liste pokazaće i da li je na glasanju 8. juna bilo „tuče“ između njenih članica SLS, SNS i SPS, kao što se na terenu priča. Tome treba dodati i optužbe o „lažiranoj i naduvanoj“ izlaznosti, izbornim autobusima iz centralne Srbije koji su obilazili biračka mesta u većinski srpskim opštinama na KiM… Kako god, evropska budućnost Beograda je za sada spašena, funkcioneri vladajuće SNS čak tvrde da „imaju pun kapacitet za nastavak normalizacije odnosa s Prištinom“, a 10 srpskih poslanika u skupštini samoproglašene kosovske države naći će se sa strankama čak tri ratna komandanta OVK, koji su 1999. šumu zamenili lister odelima i političkim angažmanom. SAD su juče prve čestitale „većim delom kredibilne izbore“, OEBS je saopštio da nije bilo većih incidenata, čeka se Brisel.

Pomalo podseća na stari bolnički vic: U ludnici se tuku dvojica štićenika, treći stoji sa strane i smeje se. „Šta im je? – pitaju ostali. „Obojica tvrde da su Napoleon“, odgovara treći. „Što je tu smešno“, interesuju se ostali. Treći: „Biju se, a ne znaju da jedini pravi Napoleon sam ja.“