… zoljama i bombama u blizini premijerove kuće, heklerima u garaži na Novom Beogradu, podmetnutoj bombi u zgradi Er Srbije, premijerovom izostanku s posla i parcijalnoj i mešanoj DNK.

Da nije toga, vest da će plate prosvetarima porasti šest do sedam odsto, da će penzije biti podignute bar za iznos inflacije, a da će ta inflacija biti niža nego što se dosad predviđalo, svakako bi dobila i više prostora u medijima i više pažnje kod publike. Jer, to su vesti koje se stvarno „mažu na hleb“ i realno utiču na život građana.

Druga vest koja na taj život utiče i koja je otkrivena tokom posete MMF-a jeste da Srbija samo za četiri firme – RTB Bor, Petrohemiju, Azotaru i MSK godišnje troši oko 300 miliona evra, što je više od šest odsto izdvajanja za penzije. Drugačije rečeno, penzije bi mogle biti bar za šest odsto veće da nije ovih gubitaša, kojima država svake godine daje novac da bi mogli da nastave da prave nove gubitke i uzimaju još novca. To je kao kada bi neko svom radniku plaćao da ide po firmi i razbija zidove. Jeftinije bi bilo da mu plati da sedi i ne radi ništa.

Upravo to je i bio jedan od predloga MMF-a. Obustaviti proizvodnju u Azotari, a radnicima ako treba dati plate da sede kod kuće. Manje košta, jer ovako plaćamo 50.000 evra po svakom čoveku.

Koliko je uspešno završena ova revizija? Što se tiče fiskalne konsolidacije (smanjenja troškova i povećanja prihoda) – vrlo uspešno. Čak je podignuto i očekivanje rasta BDP-a, kao i privatne potrošnje, plata u privatnom sektoru i stranih investicija. A pošto je vreme štednje, to je skoro paradoksalno dobro.

Ali, uspešnom konsolidacijom koju plaćaju građani, ne smeju se maskirati neuspesi na ostalim poljima. Zato je ova revizija i odobrena uslovno – Vladi je ostavljen rok do decembra da pronađe rešenje za gubitaše iz rudarskog i energetskog sektora. To znači ili da im nađe kupca ili da ih zatvori ili da ih nekako učini profitabilnim. Ako to ne uspe da uradi, ništa od pozitivne ocene Fonda. Zato je ministar finansija Dušan Vujović i rekao da bi bio razočaran da posle toliko truda vidi da je nekoliko preduzeća blokiralo reformski put Srbije. Slično očito misli i premijer, pa je u svom stilu obećao da će da klekne i na kolenima moli svog kolegu Li Kećijanga da RTB Bor preuzme neka od kineskih firmi. Slično je već učinjeno sa Železarom i to je za sada uspešno, mada i jako skupo rešenje.

Dakle, na kraju, Srbiju i dalje muči isti problem. Vlast ume i da smanji troškove i da poveća prihode, ali kada treba rešiti strukturno pitanje, nastaje zastoj. Školstvo, zdravstvo, gubitaši. Ne jedan, već tri kamena spoticanja i dalje ostaju na našem putu ekonomskog ozdravljenja.