Ideja da jedna od glavnih ulica u Zagrebu, nakon prestonica Srbije i Crne Gore, bude nazvana imenom Milana Mladenovića, frontmena Ekatarine Velike, sasvim je logičan sled stvari, i „čudi“ kako se to ranije nije desilo, imajući u vidu činjenicu da je bend na početku karijere imao značajnu podršku u Hrvatskoj, ali i u Sloveniji.
Ni sami članovi grupe nisu umeli da objasne taj fenomen, ali, jednostavno, u „Kulušiću“, kao i u klubovima u Deželi prolazili su bolje, što im je, verovatno, pomoglo da kasnije budu prihvaćeni i kod kuće. Uz to, Milan Mladenović stekao je status kultnog muzičara zahvaljujući „Šarlu“ početkom osamdesetih. U Srbiji se do apoteoze obožavala Azra, slušali se i Pankrti, Kud Idijoti, Haustor, Leb i sol… sve bendovi iz bivših republika. Bila su to jugoslovenska vremena kad smo bili radoznali, zainteresovaniji za „drugo“ i „drugog“, a možda i naivčine… Tek tu normalnu osobinu, kao i izričit stav protiv rata, Milan je umeo možda najjasnije da pokaže i da mu bez problema većina poveruje – da to što kaže ili peva zaista i misli.
Zbog toga lepu inicijativu Zagreba kvari etiketiranje Mladenovića kao „zagrebačkog rokera“. To jest, prvo vam padne na pamet, gde baš njega, koji je u najvećem ratnom bunilu smirivao „naci“ strasti, i nastupao sa svojim bendom od Vardara pa do Triglava, ali i u Francuskoj, u Parizu …
Da, rođen je u Zagrebu, odrastao u Sarajevu, živeo, radio i umro u Beogradu. U mladosti se selio zbog prekomandi oca koji je bio vojno lice, u „onoj“ JNA, pa igrom slučaja i Milan pripada grupi izvanrednih muzičara, koji su se pored očeva čvrstog kova odmetnuli u rokere. Čitav njegov bekgraund je jugoslovenski, mada i to zvuči skučeno za nekog ko u svojim stihovima priznaje da je građanin sveta. Čak i kada je pevao „ovo je zemlja za nas“, nije precizirao o kojoj je državi reč, a ponajmanje mu je u to vreme 1987. padalo na pamet da bi se ona u kojoj je rođen mogla raspasti. O tome je pevao kasnije, kad je trebalo…
I „kristalna sećanja“ u pesmi „Sarajevo“ pominje, onako prustovski, ali je kasnije bilo „zgodno“ da se protumači kao anticipacija rata u BIH, iako je čak sam Milan to svojim iskazima demantovao. Glupo je da Milan bude „zagrebački roker“ i zato što je kad je bilo najgore s vrha kamiona i u društvu kolega iz Beograda poručivao „Mir, brate, mir“, što ga, naravno, ne čini ni beogradskim rokerom. „To je ono što se zove aut.“ Hajde da budemo iznad toga, i poslušamo Milana – „Mi to možemo zajedno“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
